Na kafi sa... Jelena Dramićanin
Kratke priče popularnih domaćih autora, koje se čitaju u jednom dahu, dostupne su isključivo u okviru edicije Bookmate Originals. Pored zaista popularnih domaćih autora, kao što su Dejan Stojiljković, Vesna Dedić i Uroš Timić, za Bookmate Originals piše i Jelena Dramićanin. Roman “Studen kamen” poslala je na naš konkurs “Tvoja reč” i pobedila.
Siže za ”Studen kamen” sinuo joj je u trenutku, još dok je bila studentkinja. Spremajući ispit, nacrtala je skicu romana. Zanimljivo je da se to dogodilo u zgradi u kojoj je nekada živeo Ivo Andrić, a danas je u njoj muzej posvećen Andriću.
Jednom prilikom sam se našalila rekavši da je za ideju zaslužno mesto koje je izgleda vrlo inspirativno.
Nije samo mesto bilo presudno za stvaranje ove knjige, tu je i muzika. Kakva je uloga “Vltave” Bedžiha Smetane?
Muzika pomaže da se razvije misao, bar je u mom slučaju tako. Čovek ne može objasniti zašto najviše voli baš određenu muzičku kompoziciju. Verovatno zato što mu ona nešto govori, ali na nesvesnom nivou. Ne govori jasno, već u nagoveštaju i tako podstiče kreativnost.
‘’Vltavu’’ sam zavolela u Pragu kada sam je čula u muzeju posvećenom mom omiljenom piscu, Francu Kafki. Muzeju koji je na Vltavi.
Muzičku potporu dali su i ”Gnossienne” I-III Erika Satija, a ponajviše muzika iz filma “Čudesna sudbina Amelije Pulen”.
‘’Gnosiienne’’ i saundtrak savršeno odgovaraju atmosferi romana. Ljubitelj sam filmske muzike i neke od svojih omiljenih pesama prvi put sam čula upravo u filmovima. Muzika dobija na vrednosti uz dobru filmsku priču, ali i obratno.
Za Bookmate Originals ekskluzivno pišete kratke priče. Do sada su izašle dve. Kakva je vaša saradnja sa BMO i kakav je odziv čitalaca?
Bookmate je velika izdavačka kuća koja pruža priliku i neafirmisanim autorima, a to je vrlo važno i vrlo retko. Sarađujemo odlično, forma kratkih priča u nastavcima za mene je bila vrlo inspirativna. Toliko inspirativna da sam napisala šest priča žanrovski sasvim različitih. Bave se ozbiljnim temama, ali na humorističan način, sve je u njima izvrnuto naopako. Za nekog ko je tek ušao u ovaj svet, vrlo sam zadovoljna odzivom čitalaca.
Prva priča koju ste objavili je “Džek” kriminalističkog žanra. Koji žanr vam najviše prija kao piscu?
Volim priče koje u sebi imaju misteriju koju treba razrešiti. Kao dete sam bila opsednuta romanima Agate Kristi i Artura Konana Dojla.
Sada više to ne mora biti kriminalistički žanr, ali ako je u srži priče tajna, ja ću biti vrlo zainteresovana. Ukoliko ima humora, crnog humora, to je defintivno knjiga za mene.
Druga priča je “Misterija druge strane”, koja govori o mladiću koji želi neobičnim metodama da sebi izmeni stanje svesti. Da li glavni junak uspeva da sazna šta je sa druge strane razuma? Da li vas lično zanima druga strana života?
Pišem samo o onome što me zanima i što pokušavam da sagledam iz više perspektiva. Interesuje me polje ličnog i kolektivnog nesvesnog, volim književna dela koja su sačinjena na ideji da postoji viša stvarnost.
Šta je tema treće priče “Treći srpski ustanak” koja nam stiže ovog aprila?
Na početku zatičemo izuzetno neobičnu grupu ljudi. Oni smatraju da su diskriminisani i organizuju štrajk. Međutim, kada ih po službenoj dužnosti poseti jedna činovnica, priča dobija obrt i junaci odlučuju da podignu revoluciju. I za sitne životne odluke je potrebna hrabrost, a kamoli za podizanje ustanka. Videćemo da li će je imati.
Zajedničko svim vašim pričama je da su humoristične. Da li ste i privatno šaljiva osoba?
Nekada sam duhovita, nekada smešna. Tako da je odgovor – da, vrlo sam šaljiva.
Uskoro će biti organizovan još jedan konkurs “Tvoja reč”, šta biste kao pobednik poručili mladim piscima? Koji biste im savet dali?
Ne bih mogla da tvrdim kako treba pisati. Jedino što sasvim sigurno znam je da onaj ko hoće da piše, mora da čita, mnogo i često, i to dobru literaturu.
Šta mislite o digitalnom izdavaštvu? Da li volite da čitate knjige u elektronskom formatu?
Digitalno izdavaštvo čitaocima pruža ogroman izbor izdanja koja su lako dostupna. Ono neće ukinuti klasično izdavaštvo. A to znači da će se više čitati. Zamislite da je neko od najvećih umetnika i naučnika koji su živeli u prošlosti, imao biblioteku koja staje na dlan ili u krilo! Zatim nudi audio knjige koje su naročito dobre. Ne zaboravite da je književnost na početku bila usmena… Dakle, sve novo se oslanja na staro. Danas možete slušati u svom automobilu, književni klasik umesto da slušate vremensku prognozu. A to je odlično, zar ne!
Nekim čitaocima nedostaje miris knjige dok čitaju digitalno izdanje. Ko zna, možda će uskoro izumeti aparat sa koga ćemo čitati, a koji će mirisati, pa ćemo birati intenzitet i vrstu mirisa, recimo ‘’sveže iz knjižare’’ ili ‘’redak primerak, nacionalna biblioteka, 19. vek’’.
Koje su vam omiljene knjige sa našeg servisa, top tri, koje biste preporučili čitaocima Žurnala?
‘’Proces’’, dela Borislava Pekića i sve priče iz Bookmate originals edicije.