Serijal knjiga „24 sata u…“ pretežno je edukativno – zabavnog karaktera, i do sada je kod nas izdavačka kuća Laguna objavila tri knjige, i to: „24 sata u starom Rimu“, Filipa Metizaka, „24 sata u starom Egiptu“, Donalda P. Rajana i „24 sata u staroj Atini“, Filipa Metizaka.
Ono što je zajedničko ovim naslovima jeste to što njihovi autori nisu isključivo književnici, već je reč o predavačima, poznavaocima istorije, ljubiteljima arheoloških iskopina i stručnjacima za drevne narode, koji su navedenim knjigama približili čitaocima jedan sasvim običan dan tadašnjih naroda i njihovih stanovnika.
S tim u vezi, danas ćemo zajedno prošetati ulicama starog Egipta, ulicama koje je, mešajući fikciju i istorijske činjenice, prezentovao Donald P. Rajan, stručnjak egipatske arheologije i poznavaoca starih, drevnih jezika i pisama, u knjizi „24 sata u starom Egiptu“.
Pre nego što zajedno krenemo da koračamo istim onim stazama kojima su nekada davno hodali stanovnici ovog drevnog naroda, na kom putu ćemo upoznati babicu koja je pomogla pri rođenju deteta, nadzornika koji obilazi kamenolom, domaćicu koja mesi hleb, majstora balzamovanja i mnoge druge, „sasvim obične“ ljude, htela bih da malo zastanemo i osvrnemo se na ono što je stari Egipat bio.
Uvodna reč koja prethodi sadržaju ove knjige, ukazuje nam na činjenicu da stari Egipat za sobom nije ostavio mnogo pisane reči na osnovu koje bi se kreirao stav o njegovom narodu, naročito imajući u vidu činjenicu da je prosečan Egipćanin tada bio nepismen. S tim u vezi, i sam autor na početku knjige kaže, „izučavaocima u velikoj meri pomaže egipatska praksa slikanja ili klesanja prizora iz svakodnevnog života na zidovima grobova“. Tačno je da je ostalo mnogo zapisa o faraonima i njihovim životima, ali šta je sa običnim narodom? Šta je sa ljudima koji su stari Egipat činili onakvim kakav je bio?
Upravo se time ovde bavi egiptolog Donald P. Rajan, čiji cilj ovom knjigom nije bio da iznese još jedan od mnogobrojnih naučnih radova i tekstova na temu vladajuće klase, već je njegov cilj bio da kroz zabavno-edukativno štivo opiše kako je tada izgledao život prosečnog Egipćanina u jednom sasvim običnom danu. Baš poput ovog danas (samo pre nove ere).
Iako su junaci ove priče mahom fiktivni (osim onih za koje je autor izričito naveo da su deo istorije), njihovi životi nisu. Upravo se i pomoću njihovih života, vrši rekonstrukcija načina na koji je svakodnevno funkcionisao stari Egipat.
Knjiga obiluje i raznim ilustracijama i citatima koji zajedno sa njenom sadržinom, stvaraju kod čitalaca pravi utisak o starom Egiptu.
Ono što je još zanimljivo jeste i način na koji su stari Egipćani računali vreme. Naime, kako su oni bili obožavaoci boga sunca Ra, merili su dan od jednog do drugog zalaska sunca, i delili su ga na dvanaest sati obdanice i dvanaest sati noći. Tako, naša šetnja kreće sedmog sata noći i završava se šestog sata. Koračaćemo ulicama Tebe, u dvanaestoj godini vladavine Amenhotepa II.
Naša šetnja je koncipirana tako da iz sata u sat upoznajemo nove stanovnike starog Egipta. Najpre ćemo prisustvovati rođenju jedne bebe, kada ćemo upoznati neke od tadašnjih porođajnih običaja, i tada će nam se prišunjati i zaštitnik domaćinstva, bog Bes – bog sa likom lava i čoveka, koji je terao zle duhove; zatim ćemo zaviriti u postelju jednog starog vojnika koji sanja bitku; saznaćemo na koji način je prosečan seljak započinjao svoj dan; zavirićemo u kuhinju jedne domaćice i naučiti dva metoda pečenja hleba; videćemo kako se to dom spremao za slavlje; svedočićemo jednoj nezapamćenoj pljački grobova.
I sve to samo u jednom danu. Hajde da krenemo u šetnju! Ko je sa mnom?
Autor teksta: Deana Malek (@Bookvalna)