Intervju: Ivana Mijić Nemet, urednica Bookmate izdanja 365 audio-priča za laku noć

„365 priča za laku noć“ – riznica audio priča za lepše snove najmlađih čitalaca

Koliko audio format može uticati na decu da zavole čitanje, kako je izgledao proces nastanka velikog projekta „365 audio-priča za laku noć“ kao i na koji način je izvršena selekcija bajki otkriće nam Ivana Mijić Nemet, urednica dečije produkcije servisa Bookmate. Zahvaljujući ovom nesvakidašnjem poduhvatu mališani će imati priliku da uživaju u najlepšim bajkama sveta svakoga dana tokom cele 2022.godine.

Na Bookmate servisu je početkom godine pokrenut divan projekat za najmlađe „365 audio-priča za laku noć”. Recite nam koje su mogućnosti audio formata da deci približi književnost na nov, inovativan način?

Svest o važnosti čitanja i razvijanja ljubavi prema knjizi danas je veoma visoka i obično ide u paru sa strahom od digitalnih tehnologija kojima su deca izložena od najranijeg uzrasta. S jedne strane, čitanje knjiga u štampanom formatu smatra se višestruko korisnom aktivnošću koja, između ostalog, bogati rečnik, podstiče maštu, razvoj empatije, logičkog i kritičkog mišljenja kod dece. S druge strane, izvesno je da živimo u eri ekrana kojem se najčešće pripisuju negativni uticaji na razvoj dece (na krupnu i finu motoriku, kognitivne sposobnosti, socijalne i emotivne veštine). Istovremeno, dečji kontakt sa tehnologijom je neminovan i nema izgleda da će se to u skorijoj budućnosti promeniti. Digitalni mediji postaju sve važnija praksa znanja i decu treba naučiti kako da ih koriste i primenjuju u aktivnostima koje će ih intelektualno i emocionalno angažovati. Naravno, neke osnovne veštine je neophodno savladati najpre u analognom obliku. Tako se savetuje da prve tri-četiri godine dete bude što manje pod uticajem ekrana i da se upoznavanje sa veštinama čitanja i slušanja odvija u interakciji sa roditeljima ili detetu bliskim osobama. Za detetovo kasnije savladavanje ovih veština u digitalnom obliku audio-knjige imaju brojne prednosti. Slušanje priča koje interpretiraju glumci ne odvlači pažnju vizuelnim stimulusima, podstiče koncentraciju, obogaćuje unutrašnji svet deteta i često izaziva snažniji emocionalni odgovor od pisanog teksta. Kvalitetne audio-knjige koje deca mogu slušati kod kuće, pred spavanje, ili preko dana dok se bave nekim drugim aktivnostima, ali i u prevozu, na javnim mestima i putovanjima, tako mogu biti alternativni put do teksta, prilika da deca razumeju i zavole književnost posredstvom drugačijeg medija.

Odabir priča je zaista impresivan. Počevši od srpskih narodni bajki preko nemačkih, mađarskih, engleskih, od dobro poznatih priča poput „Zlatokose i tri medveda“ do onih za koje možda prvi put čujemo. Na koji način je izvršena selekcija i kako ste se odlučili baš za ove konkretne priče?

U Bookmate izdanju „365 audio-priča za laku noć” preovlađuju usmene bajke. Prilikom odabira tekstova vodila sam računa o tome da pored dobro poznatih naslova budu zastupljene i manje poznate priče iz različitih kultura. Pritom je važno napomenuti da su sve bajke i priče date u izvornim, neprerađenim verzijama. Bajke su danas prisutne u gotovo svim medijima, od književnosti i stripa, do pozorišta, filma, televizijskih serija i videoigara. Kada se namenjuju deci, ove priče se najčešće iznova ispisuju ili adaptiraju za potrebe specifičnog kruga recipijenata. Među učestalim strategijama za kojima savremeni autori posežu naročito se ističu skraćivanje teksta, izbacivanje „problematičnih sadržaja”, smeštanje priče u savremeni kontekst i obrtanje rodnih i/ili moralnih uloga. Budući da se bajke danas pretežno smatraju dečjim domenom, neadaptirani tekstovi se uglavnom odbacuju kao zastareli, nepodobni i u disharmoniji sa spoznajnim svetom savremenog deteta. Kao glavne prepreke u recepciji izvornih usmenih bajki ističu se scene nasilja, jednostranost u prikazivanju likova, prevaziđene vrednosti i arhaičan jezik. Na ovaj način se lako previđa lepota usmenih bajki i njihov najjači adut – sugestivno, živo, napeto i duhovito pripovedanje koje podstiče aktivan odnos prema životu. Junaci bajki se suočavaju sa nizom iskušenja, zadataka i provera, iz kojih izlaze kao pobednici što korespondira sa potrebom savremenog deteta za dobrom pričom i avanturom. Osim toga, detinjstvo i odrastanje prirodno prate razni strahovi, poput straha od odvajanja i gubitka roditeljske zaštite, koji opredmećeni u fiktivnom svetu usmene bajke mogu pomoći detetu da se sa njima suoči. Upravo zato bi bila prava šteta da usmena bajka bude isključena iz dečjeg iskustva.

Devojčica je zalutala u medveđu kuću gde je jela iz medveđih činija i spavala u medveđim krevetima.

Slušajte

Objavljivati svakoga dana po jednu priču u audio formatu tokom cele godine je ogroman poduhvat. Kako ste se odlučili na tako veliki korak i šta je bilo najizazovnije u procesu stvaranja?

Zbirke 365 priča za decu imaju dugu tradiciju u Srbiji i svetu. Mnogi od nas su odrastali uz čuvena izdanja poput „365 pripovedaka”, „Čarobne priče”, „Najlepše bajke sveta”, koja i danas asociraju na ušuškanost, bezbrižnost, čuda, magiju i avanture. Želja Bookmate tima je da deo te atmosfere prenese današnjoj deci. Takođe verujemo da audio format sa pravom merom glumačke interpretacije može u velikoj meri dodatno obogatiti recepciju priča. Posao jeste obiman, a najizazovniji je bio sam proces selekcije tekstova, jer mi je bilo važno da prevod bude kvalitetan, da budu zastupljeni različiti tipovi bajki i priča kao i da u njima nema previše nasilja i surovog ponašanja.

Recite nam nešto više o procesu stvaranja audio-priča? Na koji način ste odabrali naratore? Da li je bilo teško pronaći „idealne glasove“ koji će dovoljno zaintrigirati najmlađe da ostanu uz njih do kraja?

Za razliku od procesa pisanja knjige, proces stvaranja audio-knjige mnogima je još uvek prilična nepoznanica. Evo kako to izgleda na primeru „365 audio-priča za laku noć”. Nakon odabira tekstova, u saradnji sa producentskom kućom Spotlight production smo odabrali ženski (Milena Moravčević) i muški glas (Bojan Hlišć) i počeli proces snimanja. U postprodukciji snimci se obrađuju i čiste od grešaka i neželjenih zvukova, a zatim se dodaje pozadinska muzika. Završni koraci podrazumevaju pripremu snimaka za format pogodan za slušanje u Bookmate mobilnoj aplikaciji i na web sajtu. Budući da je reč o izdanjima za decu, posebna pažnja je posvećena naraciji i aranžmanu koji se razlikuju od onih u izdanjima namenjenim odraslim slušaocima. Audio izdanja za decu traže pravu meru interpretacije i aranžmana kako bi zadržala pažnju slušalaca.

Koja priča je Vama najdraža?

Izuzetno su mi zanimljive priče o ljudskim bićima začaranim u životinje, koje na različite načine reflektuju čovekovu fascinaciju životinjskim carstvom. Jedna od najpoznatijih verzija ovog tipa jeste bajka „Lepotica i Zver”, čiji klasični predložak datira iz 18. veka, ali se može dovesti u vezu i sa znatno starijim tekstovima kao što je „Amor i Psiha”. Istom tipu pripadaju i bajke „Zmija mladoženja”, „Istočno od sunca i zapadno od meseca”, „Pero Sivoga Sokola” i „Žablji car ili Gvozdeni Hajnrih”, i sve ih možete naći u Bookmate izdanju „365 audio-priča za laku noć”.

Najmlađa seljakova kći je krenula u potragu za svojim natprirodnim suprugom – princom začaranim da danju bude beli medved, a noću čovek. Izvor: Norveške narodne bajke (Beograd: Narodna knjiga, 1962)

Slušajte

• knjiga