Svakih nekoliko godina „ostinovcima“ zatreba nešto da nahrane dušu. Netflixova adaptacija romana Džejn Ostin Persuasion (Pod tuđim uticajem) i nove sezone kultne serije Sanditon najnovije su ponude na oltaru Džejn Ostin, čiji se duh mora redovno odobrovoljavati novim odama njenim avangardnim ljubavnim romanima.

Međutim, čari regentskog doba protežu se mnogo dalje od dela Ostinove i ostalih rodonačelnica ovog podžanra. Na ekrane i police za knjige neprestano dospevaju nove priče, koje iznova osmišljavaju i nastanjuju svet Engleske 1800-tih – film Mr Malcolm’s List (Lista gospodina Malkoma), fenomen Bridgerton (Bridžerton) i bestseler romani privukli su ogromnu armiju fanova.

I sve to ne bi bilo ništa čudno da se za razdoblje o kome je reč može reći da je bilo… iole seksi. Radnja tipičnih „romansi iz regentskog doba“, kako se nazivaju („Regency romance“) dešava se u Velikoj Britaniji za vreme devetnaestog veka. (Samo regentsko doba je zapravo veoma kratko trajalo, od 1811. do 1820. godine.) Tačnije bi bilo reći da su to istorijski ljubavni romani, mada se ovaj opis u zemljama engleskog govornog područja retko koristi.

U svom poslednjem završenom romanu, Džejn Ostin pokazuje svu delikatnost svog književnog talenta.

Čitajte

Estetiku ovih priča obeležavaju raskošna odeća, pastoralno okruženje, živahni balovi i plemićke porodice sa previše novca i previše vremena na raspolaganju. Međutim, njihova radnja dešava se u vremenima u kojima vladaju krajnje restriktivna društvena pravila i neravnopravnost koja seže u sve aspekte života. Šta je toliko romantično u svetu u kojem neka devojka može biti primorana da se uda za nekog muškarca samo zato što se zadesila nasamo s njim? Može li išta slabije raspirivati ljubavni žar od vremena kada žene nisu imale pravo glasa niti pravo da poseduju imovinu?

Spoj istorije i fantazije

Prvi i najočigledniji odgovor glasi – tradicija. Romanse iz regentskog doba popularne su zato što su ljubavni romani postali popularni upravo u regentskom dobu. Roman Gordost i predrasuda, titan ovog žanra, prvi put je objavljen 1813. godine. Dela Džejn Ostin, sestara Bronte i Džordžet Hejer, koja je doprinela konsolidaciji žanra istorijskih ljubavnih romana 1900-tih, i dalje izuzetno mnogo utiču na novija dela iz ovog žanra i pop-kulturu uopšte.

Zatim, tu je i fantastični aspekt svega toga. Gledati ili čitati „kostimirani“ ljubić znači zagnjuriti se u svet svilenih balskih haljina i ograđenih vrtova. Čak i dela fokusirana na likove iz nižih klasa donose sa sobom romantičnu draž vremena kada nije bilo interneta ili instagrama – i pored toga istovremeno nije bilo ni, recimo, penicilina ili jednakih prava.

Gordost i predrasuda, nezaboravni klasik Džejn Ostin, donosi priču o slobodoumnoj devojci Elizabet Benet koja, kao i njene četiri sestre, mora da se uda za bogatog muža.

Čitajte

Ove fantazije manifestuju se u modnim trendovima, kao i u trendovima društvenih medija, gde žene sanjaju o tome da odbace društvo i odmagle u neku kućicu među pečurkama, i o lepršavoj haljini koja im miluje gležnjeve. Takođe, istorijski ljubavni romani, filmovi i serije stavljaju fokus na duhovit, suptilan dijalog i smislene, neseksualne susrete u kojima bez obzira na to sve treperi od napetosti. U ovim pričama je izražavanje ljubavi i želje preraslo u umetničku formu. (Nije nikakvo čudo što je samo na sekund savijena ruka gospodina Darsija iz rimejka Gordosti i predsrasude iz 2005. postala omiljena pozadina za demonstiranje čežnjivog ženskog pogleda.)

I dok se junakinje istorijskih ljubavnih romana možda srde zbog društvenog sistema koji im ne dopušta nikakvu drugu svrhu sem da budu lepe, tihe i mirne, ne moramo ni naglašavati da preopterećenim i prenapetim savremenim umovima takva tromost počinje da zvuči pomalo privlačno.

Pojava stvarnih razgovora

Međutim, ništa od ovoga ne objašnjava zaista zašto regentsko doba nastavlja da nadahnjuje jedinstvene priče, a ne samo osamstoti po redu remiks Gordosti i predrasude.

Pisci, čitaoci i gledaoci ovog žanra veruju kako ograničenje sa sobom donosi iznenađujuće velike mogućnosti. U svojoj knjizi A Natural History of the Romance Novel, Pamela Redžis ističe da su 1800-te u Velikoj Britaniji bile razdoblje velikih društvenih promena.

„Vekovima je izbor muža bio ključna odluka za veliki broj žena“, piše ona. „Ljubavni roman pojavljuje se kao dominantna forma engleskog romana upravo onda kad su se očekivanja u tom pogledu promenila. Emotivni individualizam dodao je tom izboru i želju za slobodom.“

“Prema rezultatima ankete koju je 2017. godine sprovelo udruženje Romance Writers of America, istorijski ljubavni romani su treći po popularnosti žanr romantične fikcije.”

Drugim rečima, žene su obraćale više pažnje svojoj jedinstvenoj ličnosti i potrebama. Ako je brak bio neka vrsta ropstva koje je čak i bogatim ženama davalo veoma mala prava, konačni cilj braka iz ljubavi – braka pod ženinim uslovima – bila je sloboda.

Novonastala klasna svest i žar industrijske revolucije značili su i promenu gledišta u društvu. Najveći deo uspešnih dela iz podžanra romanse iz regentskog doba istražuje neki aspekt ovoga, a pouke su univerzalno primenljive.

„Aksiom čitavog žanra jeste zamisao da je sva romansa, bez obzira na stvarni period u kom se dešava, zapravo razgovor o sadašnjici“, kaže Dženifer Prokop, kritičarka i urednica ovih izdanja, i jedna od voditelja podkasta „Fated Mates“.

Pridruživanje novih glasova

Istorijska ograničenja romanse iz regentskog doba homogenost, kako mogućih narativa, tako i likova koji su pretežno beli, mladi, strejt i dobrostojeći. Međutim, sve veći broj autora i stvaralaca krči neke raznolikije puteve u ovom žanru. U bestseleru Vanese Rajli A Duke, a Lady and a Baby, glavna junakinja je naslednica poreklom sa Zapadnoindijskih ostrva, jednako kao i u ITV/PBS-ovoj seriji Sanditon, koja se temelji na nezavršenom rukopisu Džejn Ostin.

Dela Olivije Vejt i ostalih kazuju priče o kvir likovima, starijim junakinjama i ženama posvećenim interesovanjima poput nauke i inženjerstva, za koja se u to vreme smatralo kako „nisu damska“. Ove godine objavljen je roman Aleksis Hol A Lady for a Duke, čija je glavna junakinja transrodna žena koja preživi rat i zaljubi se u svog najboljeg prijatelja. Čak i u Netflixovom Bridžertonu, zasnovanom na književnom serijalu u kom nema eksplicitne rasne raznolikosti, Kejt Šefild postala je Kejt Šarma, a njenom indijskom poreklu dati su istorijski koreni.

Čini se gotovo nepravedno isticati ovu malu zbirku romana i serija, budući da ih ima još mnogo koji ilustruju evoluciju žanra. Prema rezultatima ankete koju je 2017. godine sprovelo udruženje Romance Writers of America, istorijski ljubavni romani su treći po popularnosti žanr romantične fikcije. Neki noviji uspesi pokazuju da je privlačnost romanse iz regentskog doba dovoljno snažna da pokreće čitaoce i pisce da nastave da istražuju priče koje se čine neverovatno – katkada i zastrašujuće – savremene.

“Ljubav nije nešto trivijalno već nešto za šta se vredi boriti – za šta se moramo boriti.”

„Kad se zagnjurite u istorijske ljubavne romane ili kostimirane drame, shvatite da su se ljudi tog vremena borili s istim ljudskim problemima i brigama s kojima se mi danas borimo“, kaže Prokop. „Meni je ta pomisao izuzetno utešna: ljudi se već generacijama bore da učine ovaj svet boljim. Sada je kucnuo čas da se i sama uključim u tu borbu.“

U ovom svetu, ispod obisonskih tepiha, teških podsukanja i tesnih korseta, duvaju vetrovi društvenih promena. Ljubav nije nešto trivijalno već nešto za šta se vredi boriti – za šta se moramo boriti. I mada su u ovo naše vreme vodovod, kanalizacija i žensko pravo glasa nešto sasvim normalno, ljubitelji romanse koji pokušavaju da nađu rešenja za probleme u stvarnom životu, često zaključuju kako prošlost ume da bude plodno, a ponekad i manje bolno mesto gde se ta rešenja mogu zamisliti.

• knjiga