U vrtiću smo ih crtali na cveću, danas ih gledamo na najlepšim cvetovima u našoj bašti. Bežali smo od pčela da nas ne bocnu, tada smo mislili da sebi čuvamo glavu, danas, trebalo bi, znamo da time što ćemo pobeći od pčele nju duže držimo u životu. U školi smo učili o pčelama tek onoliko da znamo da oprašuju cveće, da spadaju u insekte, delove pčele…
Zašto nam niko nije pričao da su strahovito važne? Da bez njih čovek neće dugo opstati. Da treba da ih čuvamo i pazimo jer imaju ogroman značaj za čovečanstvo. Gde su nestale pčele?
Da li ste se zapitali nekad? Nisam ni ja, jer, tu su, još uvek jesu. Zujale su u voćnjaku celog proleća kada je zrak sunca probio tmurne i kišovite oblake. Doduše, i nije bilo mnogo takvih dana, ali kada nas ozari sunce pojavljuju se vrednice. Da sam bila vredna svaki put kad i pčele, ihaj, gde bi mi kraj bio!
Kada pijem kafu napolju čujem vrapce i druge ptice kojima ne znam ime, doselilo se par novih, nikada nisam uživala u takvoj muzici! Čujem lavež moja dva psa kojima ne prijaju melodije ptice pevačice koja se doselila. Prolaze traktori, automobili, čuje se bučno zujanje kosačica i trimera koje narušavaju muziku prirode. Nije mi potpuni ugođaj dok ne čujem i zujanje pčela. Kompletni utisak je da dan sasvim lepo počne kada ste okruženi svim ovim zvucima, napunite baterije.
Nisam razmišljala o značaju pčela dok nisam pročitala Istoriju pčela. I ne, ovo nije dosadan udžbenik u kome pišu činjenice koje smo učili u osnovnoj školi sa dodatnim pojašnjenjima. I ne, u Istoriji pčela možda nije sve realnost, ali vrlo lako može da postane. Realnost koju ne želimo. Realnost koju ne treba da prizivamo.
Pođimo u Englesku, godina je 1852. Vilijam je biolog i on je u teškoj depresiji. Ipak, nakon vremena provedenog čitajući šta je uzrok tome, imamo priliku da pratimo razvoj moderne košnice kao i ophoćenje ljudi prema pčelama koje je tada bilo jedino izvodljivo.
Sjedinjene Američke Države su sledeća stanica, savremeno je doba, najpreciznije 2007. godina. Džordž vodi bitku sa košnicama. Da, sa košnicama, ne sa pčelama jer pčele nestaju! Naizgled imaju svoj dom i sve što im je potrebno za opstanak, ali jednostavno nestanu preko noći.
Poslednje odredište je u Kini, 2098. godina, koja je, čini se daleko, ali ipak mislim da joj se opasnom brzinom bližimo! (Da li će iko čitati ovaj tekst 2098. ili će on nestati, kao možda i pčele?) Tao se bavi ručnim oprašivanjem cveća i to je zanimanje koje je najtraženije, zapravo, ljudi su pre primorani da rade to nego što bi voleli.
Osim toga što imamo uvid u razvoj pčela i njihovog staništa, pratimo i probleme ovih ljudi u različitim etapama, njihovu (ne)spremnost za borbu i istrajnost u željama i misijama koje su im dodeljene ili sticajem okolnosti nametnute.
Pčele jesu glavni motiv ovog romana, uviđamo njihov značaj po čovečanstvo i menjamo pogled na njih nakon čitanja jer smo uplašeni saznanjem o njihovom izumiranju, međutim, još nešto je izuzetno važno u ovoj priči. Porodica. Značaj porodice i koliko i kako utičemo jedni na druge.
Svako od naših junaka ima sina. Svi oni imaju izuzetno važnu ulogu u životima svojih roditelja, u celoj ovoj priči i u odnosu sa pčelama. Neću vam otkrivati detalje.
Volim knjige koje mi menjaju pogled na svet, u kojima saznam nešto novo a nemam osećaj da štrebam za test, i koje mi prirastu srcu a da nisam uhvatila momenat kada je do toga došlo.
Negujmo pčele da bismo uživali u predivnim prizorima u prirodi, ne uništavajmo nevina bića iz dosade i neznanja! I za kraj, negujmo odnose sa porodicom, da bismo vremenom u životu ubirali što više slatkih, a ne gorkih plodova.
