Kako naša planeta utiče na rezultate američkih izbora

Neki su bili iznenađeni kada je u novembru 2016. godine Donald Tramp trijumfovao na američkim izborima i, kao kandidat Republikanske stranke, postao 45. predsednik Sjedinjenih Država. Većina kao da je očekivala pobedu Hilari Klinton, ali, sa druge strane, nije tu bilo nekih iznenađenja.

Tradicionalno plave države na severoistoku i na zapadu zemlje, kao i Kolorado, Novi Meksiko, Minesota i Ilinoj su glasale za Hilari Klinton, dok su regije u centru zemlje ostale crvene dajući većinski broj glasova republikancima.

Florida koja je često tas na vagi koji odlučuje izbore, zajedno sa državama na jugoistoku, ovaj put je glasala crveno, za Trampa.

Međutim, ako posmatramo kartu nešto bliže, po okruzima, videćemo nešto veoma zanimljivo.

Naime, u moru crvene boje na jugoistoku vidi se veoma jasan luk sastavljen od okruga koji su većinski glasale za demokratskog kandidata. Ta oblast se pruža kroz Severnu i Južnu Karolinu, Džordžiju i Alabamu u slivu reke Misisipi. A ova plava traka nije izuzetak samo na ovim izborima.

Ne.

Ovde demokrate redovno dobijaju, a republikanci gube.

Ovde su pobeđivali i Barak Obama i Bil Klinton.

Šta je uzrok ovoj pojavi? Zašto određeni okruzi, koji se nalaze u okruženju koje je uvek naklonjeno republikancima, redovno daju podršku demokratama?

Ako je verovati Luisu Dartnelu i njegovoj knjizi “Iskon”, koju je u srpskom prevodu Ksenije Vlatković objavila izdavačka kuća Laguna, razlog republikanskog poraza su planine koje se tu nalaze.

Kada pažljivo pogledamo geološku kartu Sjedinjenih Država možemo videti kako se plave oblasti koje su glasale za demokrate protežu tačno duž pojasa površinskih stena koje su nastale tokom perioda krede pre osamdeset i šest i šezdeset i šest miliona godina.

Ovaj uski stenoviti pojas uvija se oko daleko starijih planina među kojima su i Apalači.

Dartnel je pronašao savršeni odnos nauke i istorije. Ova knjiga neće uzdrmati samo naša preduverenja o prošlosti, već bi trebalo da nas navede da vrlo pažljivo razmislimo o budućnosti čovečanstva. / Mail on Sunday

Čitajte

U doba krede klima na zemlji je bila mnogo toplija, a nivo svetskog mora daleko viši. Veći deo Sjedinjenih Država se tada nalazio pod vodom. Voda je zapljuskivala podnožje Apalačkih planina. Reke sa planina su skupljale ilovaču i nosile je na dno plitkog mora. Ta ilovača se vremenom pretvorila u sloj škriljaca. Kada se klima promenila i voda povukla ovde je ostao pojas plodnog tla koje je erozija svukla sa planina.

Kada su, posle nekoliko miliona godina, ovu oblast naselili ljudi veoma brzo su uvideli da je plodan pojas idealan za gajenje biljaka, a naročito pamuka. Vremena su bila takva da su pamuk brali crni robovi.

Kada je Konfederacija izgubila građanski rat i kada je ropstvo ukinuto u svim južnjačkim državama sastav tamošnjeg stanovništva (a ni privredni fokus) nisu se mnogo promenili.

Nekoliko miliona Afroamerikanaca napustilo je ove krajeve i naselilo se u glavnim industrijskim centrima na severu, ali većina je i dalje ostala da živi u ovom istorijskom „crnom pojasu“ plodne zemlje.

Upravo su zato posle Drugog svetskog rata države „crnog pojasa“ postale stožer u borbi za ljudska prava. Roza Parks 1955. godine nije želela da ustupi svome mesto belom putniku u autobusu u gradu Montgomeriju u Alabami koji se nalazi tačno u sredini lučnog stenovitog pojasa iz doba krede koji je nastao pre sedamdeset i pet miliona godina.

Kako u ovim državama ozbiljnog razvoja industrije i turizma građani i građanke svoj glas uvek radije daju demokratama nego republikancima.

I tako se ovaj izdignuti pojas taloga sa drevnog mora i dalje vidi na aktuelnoj političkoj karti sveta.

“Planeta ne samo da je oblikovala naša tela i umove, već je uticala na društvena i istorijska zbivanja tokom celog postojanja čovečanstva.”

Ovo je jedna od priča iz knjige “Iskon” u kojoj nam astrobiolog (astrobiologija, egzobiologija ili ksenobiologija je nauka koja proučava prirodu života, njegov nastanak, evoluciju i rasprostranjenost kao planetarnog fenomena sa ciljem razumevanja života na Zemlji, kao i budućnost života (bioloških sistema) u kosmosu-svemiru; vanzemaljski život i život na Zemlji u dalekoj budućnosti) Luis Dartnel priča kako je naša planeta, naročito kretanje tektonskih ploča, uticala na ljude i čovečanstvo. Planeta ne samo da je oblikovala naša tela i umove, već je uticala na društvena i istorijska zbivanja tokom celog postojanja čovečanstva. Dartnel se ne bavi samo onim što se desilo, već nam nudi moguće scenarije kako bi se sve drugačije odigralo da je naša planeta bila malo drugačija.

“Iskon je knjiga koja nam iz drugog ugla prikazuje istorijske događaje i njihove uzroke.”

Nastala na njihovom tragu knjiga „Iskon“ je namenjena onima koji su uživali u knjigama “Mikrobi, puške i čelik” Džareda Dajamonda i knjigama koje piše Juval Noa Harari.

“Iskon” je knjiga koja nam iz drugog ugla prikazuje istorijske događaje i njihove uzroke.

Čitanje ove knjige omogućilo mi je da iz sasvim novog ugla gledam na, između ostalog, veliku seobu naroda, izgradnju Kineskog zida, mongolska osvajanja, ali i velika geografska otkrića, industrijsku revoluciju, pa čak i na rezultate izbora u Americi.

„Sve je povezano“, kaže Dirk Džentli, junak romana Daglasa Adamsa. A Dartnel nam pokazuje da zaista i jeste.

U pitanju je knjiga koja nam pokazuje koliko smo mi, zapravo, neraskidivo i veoma čvrsto, vezani za planetu kojom gazimo. Ne deluje tako, ali jeste.

• knjiga