Izvor: static.wixstatic.com
Izvor: static.wixstatic.com
Jovana Adamović (Ako mene pitate) |

Mislim da su krive hlače - Gospođica Knedlica

Ne volim misliti o svojim bokovima kao o mani, nego više kao o prednosti.

Iskren da budem, mislim da je Jovana dok je bila tinejdžerka, uvek želela da je primeti onaj jedan momak za kojim lude sve devojčice u školi. Obično je taj momak nemoguć, bezobrazan i ima loš uticaj na sve one koji mu se nađu u krugu od kilometar. Ali, zato je taj dečak, po nepisanom pravilu, nenormalno sladak i poguban za sve devojčice. Naravno, u Jovaninoj mašti njih dvoje bi bili najlepši par. Ona i taj momak. Paća, tako su ga inače zvali klinci iz kraja. I Maksi prase, tako su zvali Jovanu. Vanvremenski ljubavni par, zar ne? Baš kao Knedlica i Boa.

Vilovden iliti Knedlica, tipična je srednjoškolka koja živi u malom gradu. Obožava Dolly Parton, i radi kao blagajnica. Mama joj je lepotica, bivša učesnica i pobednica Izbora za mis, a nažalost po nju, i organizatorka istog. Vil se bori sa viškom kilograma, ne dozvoljava nikome da je uvredi i ne interesuje je mišljenje drugih dečaka i devojčica. Dobro se oseća u svojoj koži. Ne obraća pažnju na mamine prikrivene komentare, skrivanje slatkiša i spremanje zelene salate. Sa svojom najboljom drugaricom uživa u letu i sprema se za početak škole. Dok radi u restoranu brze hrane upoznaje Boa. Boa je sladak momak koji ide u privatnu školu, igra košarku i nenormalno je zgodan.

“Rukavi od poliestera napinju mu se preko nadlaktica, i mislim da njegovi bicepsi i moji bokovi imaju štošta zajedničkog. Osim sposobnosti da podižu tegove.”

Bou se sviđa Knedlica. I Knedlici se sviđa Boa. Ali Vil počinje da sumnja u sebe. Da primećuje svaku svoju manu. Veza sa njim i skrivanje od drugih čine je nesigurnom. Pritom, tu su i svađa sa najboljom drugaricom, prekidanje svakog kontakta, mamino organizovanje izbora, kao i teško preboljevanje tetkine smrti. Vil želi da stane na kraj svemu tome. Prijavljuje se sa još par drugih devojka za Izbor za mis; sa devojkama koje se ne uklapaju u prihvatljive standarde koje im je društvo nametnulo; sa devojkama koje imaju mane. Ali, sa devojkama koje su i dalje od krvi i mesa.

“Zašto bi se trebala osjećati loše jer želim ići na bazen, ili hodati uokolo u kupaćem kostimu?”

Šta će se desiti na Izboru za mis? Kako će Knedlicina mama reagovati? Da li će se pomiriti sa Boom, izgladiti stvari sa najboljom drugaricom i na kraju konačno prihvatiti sebe?

Trejler za film Gospođica Knedlica

Sasvim dovoljno za Jovanu koja veruje u bajke i srećne krajeve. Jako duhovito i prepuno pametnih opaski, pri čemu se, između redova krije i jedna velika poruka, a to je da treba da prihvatiš sebe i sve svoje mane. Da ih voliš i slaviš. Da smo svi različiti i da se svako na svoj način bori sa svojim nedostacima.

Jovani je jedino malo falilo neko zataškano tinejdž ubistvo, ali nećemo time kvariti celokupan utisak knjige.

Toliko o “Gospođici Knedlici” autorke Julie Murphy.

Xoxo
Jovana

Autor teksta: Jovana Adamović (@ako.mene.pitate)