Od neprijatelja do ljubavnika
O Džejn Ostin i njenom značaju sam vam već pisala, a kroz današnji članak fokusiramo se na jedno njeno delo, upravo ono koje je steklo najveću popularnost.
„Gordost i predrasuda“ su najviše puta ekranizovani od svih romana koje je Ostinova pisala. Inspiracija su mnogim drugim književnim delima i likovima, a žene širom sveta i dalje obožavaju gospodina Darsija.
„Taj gospodin je neštedimice blagosloven svim onim što srce smrtnog čoveka najviše želi“
Moj prvi susret sa Džejn bio je preko knjige „Razum i osećajnost“, od koje sam imala ogromna očekivanja, ali me nije oduševila. Iz tog razloga, previše dugo sam uspevala da odlažem čitanje bilo kog drugog dela koje je ona stvorila.
Ipak, „Gordost i predrasuda“ su me brzo uvukle u priču i želela sam da okrećem stranu za stranom. Činjenica da ogroman broj ljudi i dan danas čita i, u društvu koje se mnogo i stalno menja, ova knjiga ostaje relevantna, govori nam da zasluženo ima mesto koje zauzima u književnosti.
„Da mu je Elizabeta mogla pogledati u oči, videla bi kako mu divno dolikuje izraz srdačne radosti koji mu beše ozario lice. No, iako nije mogla da ga pogleda, mogla je da ga sluša i njegova ljubav postajala joj je sve dragocenija.“
Danas po prvi put imamo gosta u na Bookmate žurnalu, u pitanju je Anja sa profila @anjakarenjina koja će u nastavku izneti svoje viđenje ovog romana.
Kada se kaže “ljubavni klasik” prva asocijacija većini će biti “Gordost i predrasuda”, pa čak i onima koji ga nisu pročitali. Razlog za to je umeće Ostinove da napravi likove tako nesavršene, a dopadljive. Elizabet Benet i gospodin Darsi su ostavili veliki trag u književnosti i inspiracija su mnogim današnjim ljubavnim romanima i ljubavnim vezama unutar knjiga drugih žanrova. Taj fenomen, poznat kao “enemies to lovers” iliti u slobodnom prevodu “od neprijatelja do ljubavnika” je pored ljubavnog trougla najpoznatiji način pletenja sudbina dva knjiška junaka.
Ako mene pitate, Ostinova je u ovom romanu to doktorirala. Od prvog susreta ova dva junaka, koji je pritom poprilično uvredljiv za Lizi, uhvatila sam sebe kako navijam da vidim još takvih momenata neiskvarenog sukoba, a na kraju i romansu. U naslovu romana “gordost” pripada Darsiju, a ”predrasuda” Lizi. I te osobine su ono što ih čini sličnim prosečnom čoveku, ono što ih zapravo oživljava i iz romana prenosi u stvarni svet.
Džejn Ostin je svakako genije u kreiranju likova, barem što se tiče ženskih, a u ovom romanu je uspela da napravi i neodoljivog muškog lika u koga se svaka devojka, za vreme i nakon čitanja, zaljubila. Ostinova se ne zadržava na izgledu likova, to prepušta nama, ali zato ističe sve njihove osobine, i dobre i loše zbog čega i izgledaju sasvim realno. Pritom, raznovrsnost likova je takođe nešto što joj uvek uspeva. U ovom romanu imamo gomilu likova samo u okviru porodice, a tu su i svi ostali sporedni. Svakog od njih ćete zapamtiti po nekoj posebnoj karakteristici.
Ono što se mnogima čini površno jeste to što se ovaj, kao i ostali romani Ostinove, zasniva na udaji - dobroj udaji. I sama prva rečenica romana nam to pokazuje: „Opšte je poznata činjenica da je bogatom neoženjenom čoveku žena preko potrebna“.
Može biti da je pisanje o traženju savršenog partnera za udaju/ženidbu površno, međutim ovde nam je kroz to prikazano englesko društvo 19. veka. Gospodin Benet, otac pet kćeri među kojima je i Elizabet zna da mora da uda barem jednu svoju ćerku jer nijedna od njih ne može da nasledi njegovu imovinu. I u jednom takvom društvu, naći srodnu dušu koja može da vas izdržava nakon smrti oca je pravi blagoslov, nešto za šta verujem da je svaka devojka iz tog vremena sanjala.
I na kraju, iako možda malo naporna i u momentima dosadnjikava za čitanje, knjiga “Gordost i predrasuda” će uvek imati mesto u mom srcu kao primer jedne posebne ljubavne priče nekog drugog mesta i vremena.