Džejn Ejr iz jednog sasvim drugog ugla

Sve ono što je izneto u „Džejn Ejr“, u „Francuskoj dadilji“ obrađeno je dijametralno drugačije, baš kao da posmatramo ova dva romana u jednom istom ogledalu samo iz različitih uglova, gde se odraz savremene verzije „Džejn Ejr“ na pojedinim mestima uliva u odraz čuvenog klasika.

U svom romanu koji je prevashodno namenjen mlađoj čitalačkoj publici pod nazivom „Francuska dadilja“, objavljenom 2004. godine, italijanska spisateljica Bjanka Picorno pažnju posvećuje sporednim likovima iz književnog klasika „Džejn Ejr“ Šarlot Bronte. Roman je podeljen na dve celine, gde se u prvom delu koji nosi naziv „Siroče i balerina“ čitaoci uvode u priču smeštenu u Francuskoj, prevashodno u Kapucinskom bulevaru, čiji glavni akteri su siroče Sofija i balerina Selin Varans i gde je primat dat ukrštanju njihovih sudbina i preplitanju puteva ovih junakinja, dok je drugi deo, pod nazivom „Dadilja i učiteljica“ smešten u glavni toponim iz romana „Džejn Ejr“, odnosno na imanje Ročesterovih, Tornfild u Engleskoj. Vremensko razdoblje kojim se roman bavi jeste 1830 – 1838 godina, što znači da obuhvata i period Druge francuske revolucije, koja je za posledicu imala ustavnu monarhiju.

U vreme kada je objavljen, najpoznatiji roman Šarlot Bronte izazvao je burne reakcije zbog temperamentne prirode glavne junakinje i njenog prilično nezavisnog stava za doba kada se od žena očekivala poniznost i poslušnost.

Čitajte

Knjiga je napisana delom u formi klasičnog romana, a delom u formi epistolarnog (poliloškog) romana, odnosno kao niz pisama koji junaci jedni drugima upućuju na osnovu kojih se prati tok radnje dela romana. Na ovaj način, stiče se uvid u razmišljanja pojedinaca i posmatranje istih i različitih događaja iz više uglova. Epistolarna forma često može biti mač sa dve oštrice, međutim, u ovom slučaju, italijanska spisateljica Bjanka Picorno, odlično se snašla u navedenom načinu pripovedanja.

Sadržinski posmatrano, kao što sam već navela, roman „Francuska dadilja“ bavi se sporednim likovima iz romana „Džejn Ejr“, koji su, prema mišljenju Bjanke Picorno, nepravedno zapostavljeni, odgurnuti u drugi plan ili im je jednostavno nije data prilika da iznesu svoje viđenje određenih događaja iz klasika Šarlot Bronte. Iz navedenog razloga, glavne junakinje romana su siroče Sofija (koju u romanu „Džejn Ejr“ srećemo u ulozi Adeline dadilje na imanju Tornfild), balerina Selin Varans (u romanu Šarlot Bronte pominje se usputno, kada Edvard Ročester priča Džejn o svojim ljubavnim neuspesima, gde se na pogrdan način ismeva francuska kultura i njihov način odevanja), Adela, kojoj je u romanu „Džejn Ejr“ istoimena heroina guvernanta, a čija majka je upravo Selin Varans, a Edvard Ročester uporno negira da ima bilo kakve porodične veze sa njom, već sebe doživljava isključivo kao njenog dobrotvora. S druge strane, Bjanka Picorno na jedan krajnje površan način obrađuje likove Edvarda Ročestera i Džejn Ejr, što implicira da je htela da ih predstavi baš onako kako je jedna od sestara Bronte prikazala većinu sporednih likova u svom originalnom romanu – usputno.

Tako, dok je Šarlot Bronte svoj pristup feminizmu najbolje prenela kroz lik Džejn Ejr, čiji rast je progresivno vidljiv od samog početka romana, budući da ona konstantno odbija da se stavi u podređen položaj „svom gospodaru“ Edvardu Ročesteru i ponosito kreće putem pronalaženja sopstvene autonomije na svakom polju, u romanu „Francuska dadilja“, Bjanka Picorno razložila je svoj pristup feminizmu kroz više likova, iako je isti najprisutniji u liku Selin Varans, suštoj suprotnosti Džejn.

Naime, u „Džejn Ejr“, o Selin Varans saznajemo samo iz reči Edvarda Ročestera, prema čijim navodima ga je ova operska balerina iz Francuske, inače željna samo lagodnog i luksuznog života prevarila i ostavila mu malu Adelu za koju tvrdi da je njegovo dete (u šta on zbog sumnjivog morala svoje ljubavnice ne veruje i konstantno se preispituje). I tu se, u romanu „Džejn Ejr“ završava analiza navedenog lika. S druge strane, Selin Varans u „Francuskoj dadilji“ ima noseću ulogu i predstavljena je kao prkosna žena koja zna kako da postupa sa muškarcima, koja velikodušno pomaže drugima i prema kojoj je život u više navrata bio nepravedan i surov. Na isti način, može se napraviti komparativna analiza i svih ostalih sporednih likova, poput Adele, Sofije i Edvardove žene. Ono što je Bjanka Picorno, prema mom mišljenju htela da postigne svojim romanom, jeste da podseti čitaoce na to da svaka strana, učesnica određenog događaja ima sopstvenu verziju priče i subjektivni doživljaj istog, tako da nikada ne treba bespogovorno verovati bilo čijim rečima dok se posmatrana stvar ne sagleda objektivno, iz više uglova.

Na sličan, donekle pogrdan način na koji Šarlot Bronte u svom delu pripoveda o francuskoj kulturi i „pomodarstvu“, Bjanka Picorno predstavlja englesku kulturu i njihovo striktno vaspitanje. S tim u vezi, iz ugla sporednih likova koji imaju noseću ulogu u „Francuskoj dadilji“, sve što je francusko (muzika, vaspitanje, školstvo, stil oblačenja) nekako je vedro, pozitivno, optimistično, dok je, s druge strane, sve navedeno iz perspektive engleske kulture – tmurno, sumorno, jednolično. Na sličan način i Šarlot Bronte poredi ova dva naroda, samo obrnuto, baš kao dva odraza u istom ogledalu.

Ono što je glavni nedostatak u sadržini romana „Francuska dadilja“, po mom mišljenju je to što je svaki od prezentovanih likova ili apsolutno pozitivan (do te mere da je skoro predstavljen kao svetac) ili apsolutno negativan. Međutim, upravo u takvoj postavci ogleda se činjenica da je ova knjiga ipak prvenstveno napisana za mlađu čitalačku publiku, koja dobro i zlo posmatra kroz belu i crnu boju, bez mogućnosti uplitanja sive u tu paletu.

Još jedna stvar koja mi je bila kontradiktorna i nije mi se dopala, jeste predstavljanje lika Džejn Ejr. Naime, poenta njenog lika u originalnom romanu jeste da se pokaže kako je jedna žena uspela da preživi u svetu muškaraca u vremenu u kom ženska osoba nije smela ni u kom pogledu da ostvari sopstvenu autonomiju niti da neguje sopstvenu ličnost. Bjanka Picorno velikim delom romana fokus stavlja na feminizam, ali kada je u pitanju lik Džejn u njenoj izvedbi, događa se upravo suprotno od same svrhe fiminističkih stavova. Naime, Šarlotina heroina ovde je predstavljena kao nesposobna i nesigurna žena čije raspoloženje isključivo zavisi od toga da li će u konkretnom danu biti primećena od strane muškarca u kog je zaljubljena ili neće. Na ovaj način, obesmišljen je čitav koncept njenog lika i sva njena borba za nezavisnost na kojoj se, između ostalog bazira roman „Džejn Ejr“.

Bjanka Picorno smatra se najznačajnijim savremenim italijanskim piscem za decu i mlade, a roman Francuska dadilja njenim najozbiljnijim delom i, po mnogima, vrhuncem njenog stvaralaštva.

Čitajte

Ne znam zašto, ali stekla sam utisak da je Bjanka Picorno, zaljubljenik u francusku kulturu, svojim delom htela na neki način da se osveti i prkosi stavovima koji su izneti u navedenom klasiku svetske književnosti, jer je sve ono što je izneto u „Džejn Ejr“, u „Francuskoj dadilji“ obrađivala dijametralno drugačije, baš kao da posmatramo ova dva romana u jednom istom ogledalu samo iz različitih uglova, gde se odraz savremene verzije „Džejn Ejr“ na pojedinim pestima uliva u odraz čuvenog klasika.

Da bi se razumeli istorijski i društveni kontekst književnog dela napisanog sredinom 19. veka, neophodno je uspeti misaono se smestiti u pozadinu tadašnjeg načina života. S tim u vezi, smatram da je krajnje smelo (da ne kažem drsko) od savremenih pisaca da pišu svoje verzije i svoja viđenja takvih romana, a uz to je i, prema mom mišljenju, nepotrebno. Neke priče treba da ostanu baš takve kakve jesu, čak iako su nedovršene ili ako njihova sadržina nije dopadljiva čitaocima. Jednostavno, svako razdoblje ima svoje odlike, tako i ljudi koji su živi u određenom vremenskom periodu, neguju određene stavove, mišljenja, način odevanja, komunikaciju i sl, a što je sve donekle posledica društva u kom se u datom trenutku nalaze.

U svakom slučaju, bez obzira na navedene nedostatke romana „Francuska dadilja“, ukoliko bi se isti posmatrao nezavisno u odnosu na klasik prema kom je nastao, apsolutno predstavlja delo vredno čitanja.

„Verujem da je potrebno više pažnje i samokontrole da izgledaš kao glupan i neznalica, nego što je potrebno da se pretvaraš da si pametniji nego što jesi“. (Bjanka Picorno – „Francuska dadilja“)

ČITAJ 2 MESECA, PLATI 1! Iskoristi popust za nove korisnike i po ceni jedne mesečne pretplate čitaj 60 dana.

Aktiviraj

• knjiga