Odlazak kraljice gotskih romana

Rajs, koja je popularnost stekla vampirskim i gotskim serijalima i prodala više od 150 miliona knjiga, preminula je od posledica šloga.

Iako su joj popularnost doneli romani o vampiru Lestatu, uključujući “Intervju sa vampirom” po kojem je snimljen film sa Tomom Kruzom i Bredom Pitom, meni su najdraži njeni romani o mejferskim vešticama (Te Witching Hour, Lasher, Taltos), vlažne, lepljive, seksi gotske priče o generaciji veštica koje žive u Nju Orleansu.

“Intervju sa vampirom” objavljen je 1976. godine (i to joj je prvi roman) i ekranizovan je 20ak godina kasnije, kao i još jedan njen roman “Kraljica prokletih”.

Rajsova se oprobala i u erotskoj književnosti pišući pod pseudonimom En Rempling i AN Rokelor a njen roman “Exit to Eden” je takođe ekranizovan 1994. godine.

Rođena u katoličkoj porodici u Nju Orleansu (čije je mirise, ukuse, zvuke savršeno dočaravala u svojim knjigama - ako ikada poželite da čitate neki roman koji se dešava u ovom kraju SAD, En Rajs je pisac za vas, bez pogovora), postala je agnostik kao vrlo mlada, ali se temama hrišćanstva i katolicizma vraćala u svojim romanima, na zgražavanje mnogih čistunaca.

Studirala je kreativno pisanje u San Francisku, baš u trenutku rađanja hipi pokreta, a pisanju “Intervjua sa vampirom” se okrenula posle smrti ćerkice od leukemije. Zapravo je kratku priču koju je ranije napisala proširila i pretočila u roman koji u početku niko nije želeo da objavi, da bi potom postao apsolutni bestseler.

Osim što je LGBT zajednica prihvata kao svog pisca čiji su vampirski likovi alegorični simboli izolovanosti i društvenog otuđenja, Rajsova je svojim lirskim, senzualnim stilom i kemp sklonošću ka bizarnom, oživela žanr “vampirske proze” a njeni vampiri su pohotni filozofi koji u pauzama hranjena i kopulacije, vole da razmatraju prirodu dobra i zla.

Njenim odlaskom, ovaj svet kao da je za nijansku zgasnuo i postao dosadniji.

Poklon koji produžava prazničnu magiju

Klikni

• knjiga