Premda je prva sezona serije Ričer (Reacher) relativno verna adaptacija prvog romana o Džeku Ričeru – Mesto zločina (Killing Floor) Lija Čajlda – među njima ipak postoji nekoliko veoma bitnih razlika. Dok je osnovna nit priče ostala ista, šouraneri su uneli neke promene, namenjene da doprinesu prilagođavanju Ričera novom mediju, odraze promenu razdoblja u kom se radnja dešava, kao i da pomognu postavljanje temelja za duži serijal. Kako Li Čajld ne samo da ima kameo rolu u prvoj sezoni nego je i izvršni producent serije, možemo mirne duše pretpostaviti da je odobrio većinu izmena.
Serija Ričer počinje ulaskom Džeka Ričera (igra ga Alan Ričson) u izmišljeni gradić Margrejv u Džordžiji, gde ga takoreći odmah uhapse zbog ubistva koje, naravno, nije počinio. Pošto ga oslobode optužbi i sazna da je ubijeni zapravo njegov otuđeni brat Džo, Ričer odluči da krene u osvetnički pohod na korupciju u Margrejvu. Udruživši se sa Rosko (Vila Ficdžerald) i Finlijem (Malkom Gudvin), pripadnicima margrejvske policije, i svojom starom koleginicom Franses Nigli (Marija Sten), Ričer uspeva da sruši međunarodnu operaciju falsifikovanja novca smeštenu u gradiću.
Pre Amazonove televizijske adaptacije, Čajldovi romani o Džeku Ričeru preneseni su i na veliki ekran. Filmovi su se manje precizno držali literarnih predložaka, a mnogi davnašnji ljubitelji ovih romana zaključili su da Tom Kruz ne odgovara njihovoj viziji Džera Ričera, koji se u knjigama opisuje kao „razbacan“ i mišićav čovek. I premda serija nije rađena tako da svakom scenom odgovara zapletu romana Mesto zločina, pridržava ga se dovoljno da u njoj uživaju svi, i oni koji su čitali romane o Džeku Ričeru i oni koji nisu. Ovo su najveće razlike između serije Ričer i romana Lija Čajlda na kome je zasnovana.
Finli i Rosko u seriji imaju veće uloge
Li Čajld je dosad objavio dvadeset šest romana i zbirku pripovedaka čiji je protagonista Džek Ričer, s tim što je tačka gledišta upotrebljena za naraciju u njima nedosledna. Dok je u više knjiga posle Mesta zločina upotrebljena naracija u trećem licu, u tom romanu je pripovedač sâm Ričer. To znači da je najveći deo istrage i akcije posmatran njegovim očima, a kad Rosko ili Finli odu da urade nešto sami, bez njega, o tome doznajemo naknadno. Usled ovoga su Rosko i Finli nužno imali manje angažovane uloge, a Ričer više samostalnih avantura, pa tako čitalac nema naročito mnogo uvida u njihov karakter.
Budući da je u seriji moguće pokazati sve različite aspekte istrage, to omogućava bolji uvid u to kako Finli i Rosko funkcionišu samostalno, zbog čega su u novom mediju njihovi likovi dublji i realističniji. Očigledan primer ovoga imamo u prvoj epizodi, kada Finli prvi put ode da porazgovara sa Polom Hablom (Mark Bendejvid, znamo ga iz Dobre veštice (Good Witch)) i dobije lažno priznanje. Ova scena je verno prenesena na osnovu objašnjenja koje Finli dâ Ričeru u Mestu zločina, ali gledaoci su u prilici da vide kako se ona odigrava, umesto da slušaju Finlija kako je prepričava Ričeru, što bi svakako donekle narušilo dinamiku.
Franses Nigli se ne pojavljuje u Mestu zločina
Džek Ričer u romanima putuje s kraja na kraj Sjedinjenih Država (povremeno i sveta) i u svakoj knjizi upada u nove avanture na nekoj novoj lokaciji. Zbog njegove lutalačke prirode i različitih poprišta radnje, vrlo je malo likova koji se provlače u više knjiga. Premda se Ričer prijateljski rastane sa Finlijem, a sa Rosko čak intimno, zapamtivši njen broj telefona na kraju Mesta zločina, nijedno od njih se ne pojavljuje u sledećim knjigama. Rastanak od ovih likova na kraju prve sezone Ričera je sličan, pa stoga nije verovatno da će se Finli ili Rosko pojaviti u drugoj sezoni serije – sem ako šouraneri u budućim adaptacijama ne unesu neke drastičnije promene.
Međutim, velika promena u seriji, u odnosu na Mesto zločina, jeste uvođenje još jednog lika namenjenog da doprinese dužem trajanju serijala. Lik Franses Nigli, naime, jeste iz romana o Džeku Ričeru, ali ne pojavljuje se u Mestu zločina, napisanom 1997, nego tek u romanu Without Fail iz 2022. godine. Time što su ga uveli u prvu sezonu serije kao ravnopravan Džeku Ričeru, kadar da mu pomogne da se izvuče iz nevolje i spreman da putuje naokolo za njegov račun, šouraneri su stvorili još jedan lik s kojim gledaoci mogu da se povežu i koji će se provlačiti kroz sve sezone Ričera, umesto da Alan Ričson bude jedini koga ćemo i dalje gledati posle prve sezone.
Podrobnije bavljenje Ričerovom prošlošću
Džek Ričer u Mestu zločina pripoveda donekle o svom odnosu sa bratom, ali o svojoj prošlosti generalno kaže vrlo malo. Serija dodaje čitavo bogatstvo detala koji omogućavaju da stvorimo potpuniju sliku o njegovom životu, a u nekim slučajevima su to pojedinosti nagoveštene u kasnijim romanima o Džeku Ričeru. Ove promene javljaju se pre svega u vidu sećanja, flešbekova. Kroz celu prvu sezonu, dok Ričer progoni ubicu svog brata, ti flešbekovi, kroz prizore iz njihove mladosti, dočaravaju snažniju emocionalnu povezanost između Džeka i Džoa. Ovo se dalje razvija dodavanjem stare ratne medalje malobrojnim predmetima koje Ričer nosi sa sobom. Ta medalja, koju je dobio od majke (Lesli Frej, znamo je iz serije Grešnik (Sinner)), priznanje je za hrabrost koja ga pokreće, takođe detaljnije objašnjava njihov porodični onos nego što je slučaj u Mestu zločina, a flešbek Ričerove majke na samrtnoj postelji mnogo doprinosi da shvatimo kako je Ričer izrastao u čoveka kakav jeste, i to onako kako je to pomenuto tek znatno kasnije u Čajldovom književnom serijalu.
Ažuriranje vremena radnje Mesta zločina za potrebe serije
Li Čajld je roman Mesto zločina objavio 1997, a pisao ga je nekoliko godina. Četvrt veka po objavljivanju ove knjige u svetu se mnogo toga promenilo, pa su u seriju morale biti unesene određene promene koje to odražavaju. Ovo je najočiglednije u prvim scenama, kada Ričera uhapse za ubistvo, a Rosko (tumači je junakinja Malih žena (Little Women) Vila Ficdžerald) pokušava da sazna nešto više o njemu. Ričer u prvoj sezoni serije nosi pasoš, što u Mestu zločina nije slučaj. Džek Ričer, naime, ne voli da ima uza se ikakav identifikacioni dokument i izbegava to ako je ikako moguće, ali Li Čajld je posle Jedanaestog septembra u spisak njegovih ličnih stvari nevoljno uvrstio i pasoš. Druga promena napravljena zbog glatkijeg toka priče posle toliko vremena jeste pojašnjavanje kako funkcioniše operacija falsifikovanja novca. Devedesetih godina su novčanice vrednije od dva dolara počele da sadržavaju magnetne trake, što bi predstavljalo začkoljicu za plan u Mestu zločina, gde falsifikatori speru mastilo sa novčanica od jednog dolara i reprintuju ih kao stotke. Reč je o suptilnoj promeni, ali Džek u seriji u jednom trenutku pominje kako falsifikatori reprintuju novčanice kao stotke s početka devedesetih, kako bi izbegli ovu bezbednosnu meru novijeg datuma.