“Sve u svemu, naš Beograd i jutros izgleda sjajno! Svaka mu čast.
Beograđani dobro jutro!”
Petak ,11.jul 1975.godine
“Beograde, dobro jutro 1”
Dušan Duško Radović je bio srpski pesnik,pisac, novinar i TV urednik. Rođen je u Nišu 29.11.1922. godine. Bio je treće od četvoro dece. U njegovoj porodici se živelo ozbiljno i strogo. Dušanov otac je bio veoma strog čovek ali ipak privržen svojoj porodici. On ga je obožavao i sa devet godina je napisao prvu pesmu koju je i posvetio svom ocu. Dušan je bio književnik, dečiji pisac i urednik dečijih emisija. Pisao je aforizme, priče, pesme i scenarije za igrane i dokumentarne filmove. Za svoje radove dobio je niz nagrada. Beograđani pamte njegovu radio-emsijiu pod nazivom „Beograde,dobro jutro“ kojom ih je budio. U svojoj radio-emisiji je publiku zabavljao aforizmima koji su kasnije objavljeni u tri knjige i prodati u preko 300.000 primeraka. „Beograde, dobro jutro“ prva od 3 knjige, objavljena je 1977.godine. Posthumano je objavljen roman „Ženski razgovori“, lično moj omiljeni. Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike od kojih su neki engleski, ruski, nemački. Njegova emsijija je vrlo brzo ukinuta jer je svojim humorom i šalama smetao tadašnjem režimu.
„Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim, koliko nas može učiniti nesrećnim ono što nemamo.“
„Beograde, dobro jutro 2“
Duško je smatrao da poezija treba da bude zabavna i da obraduje onoga ko je čita. Deci je pružao dobro književno štivo, oslobađao maštu i donosio igru i zdravu pouku. Na decu je gledao kao na odrasle, smatrao je da su oni najbolja publika i ukazivao im je veliko poštovanje.
“Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite-možda ste već srećni. Sreća je mala, obična I neupadljiva I mnogi ne umeju da je vide.”
„Beograde, dobro jutro 2“
Mnogo je voleo fudbal i bio je vatreni navijač fudbalskog kluba “Partizan”. Duško Radović je preminuo 1984. godine, samo godinu dana nakon odlaksa u penziju. Mnogi smatraju da je Duško uneo revoluciju u našu književnost. Obožavale su ga mase, a elita i političari ignorisali. Kolege su ga smatrale za mrgdu dobrog srca, koji je na posao dolazio i odlazio sa suncem.
“Jer on ima neku svoju… u pošti.. neku staru vezu… i sad nešto pokušava..Da me ubije-toliki nečovek nije. Ali, ako bi mogao da me nagovori-ne bi bilo loše… Srce moje! Mnogo je naivan! I zato što je naivan-već mesecima guta sodu bikarvonu umesto nekog ruskog leka… Povadila sam sve one ruske tablete, i to pijem ja, a njemu sam podmetnula takve iste tablete, samo nije ruski vitamin nego soda bikarbona! A on siroma’-nije da pije i nije da podriguje.. tera ga ona soda. E pa, tako! I pozdravi onu u pošti i reci joj-sad ću ja, samo što nisam umrla!“
Duško Radović „Ženski razgovori“
AkoMenePitate