U poslednjih nekoliko godina, sve je više gej likova u igranim filmovima i serijama. Ja mislim da je to prelepo, jer konačno oslikava realno stanje za našu populaciju – svako poznaje barem jednu gej osobu i bilo je sasvim neprirodno gledati bilo šta što ne uključuje ulazak jednog gej, ili barem biseks, momka u centar dešavanja. Svakako, biće potrebno vreme da se publika na to i navikne, ali mi se čini da generacija Z (rođeni posle, recimo, 1997. godine), već dobro razume svet u kojem svako u mikrookruženju ima barem jednu, dve pa i više gej osoba i da to prihvata na jedan sasvim razuman način – onaj koji ne podrazumeva potrebu da se takva normalnost bilo kome “objasni”, kako to često možemo da čujemo od nešto starijih koji često posežu za argumentom da im je teško da postojanje LGBT populacije objasne svojim sinovima i ćerkama.
“Generacija Z, već dobro razume svet u kojem svako u mikrookruženju ima barem jednu, dve pa i više gej osoba i da to prihvata na jedan sasvim razuman način.”
Raduje me što ima naznaka da će to pratiti i domaća književnost (kinematografija je, zahvaljujući ljudima kao što su Stevan Filipović i Srđan Dragojević i još neki, odavno krenula tim putem) – iako, nadam se, da će se taj talas u književnosti uspešno odupreti potrebi da se gej momci predstavljaju obavezno kroz prizmu istraživanja seksualnosti – jer, iako to jeste važan deo otkrivanja i glorifikovanja identiteta svakog od nas, definitivno nije i jedino što radimo iz dana u dan i zasigurno nije najvažniji deo identiteta gej muškarca, niti o tome razmišljamo svakog dana.
Kada sam bio mlađi, sećam se kako bih čitajući knjige i gledajući filmove, pokušavao da pronađem gej karakteristike u muškim likovima – rekao bih da je to bilo prirodno za te godine, traganja za potvrdom da je sve ok i da postoji “još neko” – zbog toga, mislim da je tako važno i dobro za svakog dečaka od 10, 12… 16 godina, da u filmovima poput Diznijevog “Čudesnog sveta”, upoznaje karaktere u kojima će pronaći malo sebe i to onaj deo koji – osim kada je sam sa sobom – neće u tim godinama nalaziti u svom okruženju.
Nažalost, snažno lobiranje protiv svih takvih dečaka u Srbiji se nastavlja. Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, prema istraživanjima međunarodnih organizacija, procenat poštovanja LGBT prava i sloboda u Srbiji je svega 37 odsto, a ta nprava i slobode u Srbiji narušena su tokom 2022. godine usled anti-LGBT aktivnosti desničarskih partija i organizacija, kao i delovanjem različitih verskih organizacija. Kako će mlađa generacija domaćih autora, koja će se uskoro najviše obraćati čitalačkoj populaciji generacija Z i X, odgovoriti na taj izazov, videćemo vrlo brzo – neće im biti lako. Setimo se kako je, tek nedavno, javnost burno reagovala na činjenicu da se u knjizi iz biologije za osmi razred osnovne škole pominje postojanje homoseksualnosti, uz druge važne lekcije, poput razlikovanja pola i roda, koje se pokazuju novima u školskom sistemu Srbije, iako se radi o nečemu što je odavno trebalo da se nađe u knjigama. Taj slučaj je pokazao da bi mnogi uticajni faktori u ovoj zemlji svim tim dečacima radije poslali poruku da su slagali sebe da postoje i tako zasigurno ugrozili njihovo samopouzdanje, a vrlo verovatno i mentalno i emocionalno zdravlje na duge staze. Ono što oni nazivaju “LGBT inženjeringom”, samo je nastavak višedecenijske borbe svih dečaka o kojima pišem (i ne samo dečaka, naravno), da se upoznaju, prepoznaju i integrišu – i zato, neka ih je sve više, u knjizi i na filmu.