Dragoljub Igrošanac: Naša scena književne fantastike je mala, ali otporna

Dragoljub Igrošanac je osnivač i urednik sajta Art-Anima.com i almanaha Književna fantastika i organizator Festivala književne fantastike Art-Anima, nezaobilaznih “mesta” okupljanja svih zaljubljenika u književnu fantastiku. Zahvaljujući njemu, mlađe publike upoznale su se sa našim najboljim “fantastičarima” ali i svetskom produkcijom koja je sve impresivnija.

Bookmate žurnal je sa Dragoljubom razgovarao o fantastici, njenim piscima i publici, trendovima i planovima.

Kada si pokrenuo sajt, zašto?

Sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com pokrenuo sam 15. maja 2006. godine. Želeo sam da napravim sajt na kome bi bili predstavljeni najznačajniji domaći i regionalni pisci fantastike, kao i da se na tom mestu ubuduće objavljuju najvažnije vesti u vezi sa žanrovskim stvaralaštvom. Kao jedan od važnijih segmenata sajta, u trenutku pokretanja, bio je i segment posvećen kreativnom pisanju, zahvaljujući kome su mladi autori mogli da pročitaju zanimljive i korisne tekstove o tehnikama pisanja, i načinima kako prevazići uobičajene poteškoće s kojim se susreću svi pisci, pa i oni iskusniji.

U proteklih 15 godina, sajt se razvijao i menjao u skladu s vremenom i tehnološkim napretkom. Ni sam ne znam koliko puta je doživeo redizajn i koliko puta sam ga iznova postavljao. Neke od tih intervencija nisu bile željene, nego prinudne, o čemu svedoče i svojevrsni „ožiljci“ koji su još uvek vidljivi na stranicama koje su postavljane pre šest-sedam i više godina. Sajt ima oko 5000 stranica i nemoguće je izdvojiti dovoljno vremena da se svi ti „ožiljci“ uklone. Za sada stoje kao svedočanstvo nekih burnih vremena.

Kako je teklo njegovo “odrastanje”?

Kao što sam naveo sajt je pokrenut 2006. godine, ali moje aktivno učešće na polju promocije fantastike u Srbiji, počelo je nekoliko godina ranije, kroz učešće u radu raznih foruma i internet-projekata. Zahvaljujući tome, stekao sam veliki broj kontakata sa značajnim domaćim piscima fantastike. U trenutku kada sam odlučio da pokrenem svoj sajt, pozvao sam sve te ljude i predstavio im ideju. Odziv je bio iznenađujuće dobar i u prvih par meseci rada sajta, stvorena je poprilična baza tekstova o domaćim i regionalnim piscima fantastike i njihovim delima. Tokom višegodišnjeg rada, imao sam nesebičnu podršku brojnih saradnika, koji su se vremenom smenjivali. Jedina konstanta, kada su saradnici u pitanju, bio je i ostao neumorni hroničar i jedan od najcenjenijih domaćih pisaca fantastike, Ilija Bakić. Blizu 200 Bakićevih tekstova objavljeno je na sajtu do sada. A to, sigurno, neće biti konačan broj.

Tokom prvih desetak godina, pri sajtu je postojao i forum, čija je jedna od glavnih funkcija bila pomoć neafirmisanim autorima. Mladi pisci ili pisci početnici bi na tom mestu bili u prilici da za svoja dela dobiju relevantan komentar ili, eventualno, sugestiju nekog od iskusnijih autora. Mislim da je ta ideja dobro funkcionisala prvih nekoliko godina, da bi nakon ekspanzije društvenih mreža, uloga foruma postala minimalizovana, što je u jednom trenutku dovelo i do njegovog gašenja.

Pri sajtu je organizovano više književnih konkursa. Sarađivali smo sa raznim štampanim medijima, od kojih su neki prenosili naše tekstove ili objavljivali priče naših autora. Publikovali smo i nekoliko zajedničkih zbornika. Od 2010. godine organizovali smo razne tribinske programe, promocije i predavanja posvećena žanrovskoj književnosti, tako da smo se, na taj način, iz virtuelnog sveta preselili i u realni. To je naročito došlo do izražaja 2014. godine kada smo organizovali prvo od do sada održanih sedam izdanja Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“.

A kako je išlo sa almanahom “Književna fantastika”?

Časopis „Književna fantastika“ je pokrenut 2014. godine s idejom da postane jedno od reprezentativnih mesta na kojima bi ljubitelji i proučavaoci književnosti pisane u ključu fantastike mogli da pronađu sve relevantne podatke o aktuelnoj domaćoj i svetskoj produkciji. Konceptualno, publikacija predstavlja štampanu refleksiju sajta Art-Anima.com, pri čemu se u prvi plan ističu segmenti posvećeni proznim delima i esejistici, ali naročita pažnja se pridaje i recepciji aktuelnih dela, intervjuima sa značajnim piscima, tekstovima o preplitanju fantastične književnosti sa drugim umetnostima i naukom, itd… Prva tri broja „Književne fantastike“ objavljena su u saradnji sa izdavačkom kućom „Čarobna knjiga“, a od 2017. godine ova publikacija izlazi u izdanju „Kontrast izdavaštva“.

Kako biraš teme, pisce, saradnike…

Naslovnice poslednja četiri broja „Književne fantastike“ krase likovi velikana fantastične književnosti Filipa K. Dika, Ursule Legvin, Edgara Alana Poa i Reja Bredberija. I svaki od tih brojeva zaista donosi tekstove o licima sa naslovne strane. Međutim, ti temati su simbolični, odnosno, čine ih po tri ili četiri teksta o datom stvaraocu. Ostatak časopisa posvećen je drugim temama. Odluku o tome kome ćemo posvetiti taj simbolični temat donosimo u skladu sa obeležavanjem nekog važnog jubileja ili izdanja. Moj kolega, kourednik Mladen Jakovljević i ja, trudimo se da čitaocima predstavimo što raznovrsniji pregled fantastičnog stvaralaštva, pri čemu veoma vodimo računa o kvalitativnom aspektu, kako predstavljenih dela, tako i načina na koji je predstavljanje sprovedeno. Pažljivo biramo saradnike i angažujemo ih po pozivu. Veoma retko objavljujemo tekstove autora koji nam samoinicijativno pošalju priloge. Ali ovim ne želim da ih obeshrabrim.

Kako si se ti zainteresovao za ovaj žanr, koje knjige su učinile da zavoliš fantastiku?

Interesovanje za fantastiku, u mom slučaju, seže do najranijeg detinjstva. Oduvek sam bio fasciniran pričama i bajkama koje su mi pričali roditelji. Kada sam krenuo u školu, kao i svako dete tog vremena – a govorim o sredini osamdesetih – učlanio sam se u biblioteku i bio njen redovan posetilac. Neizmerno sam uživao otkrivajući na policama biblioteke neke tajanstvene, egzotične i intrigantne naslove poput „1001 noći“, „Iščezlog sveta“ ili Vernovih klasika „20.000 milja pod morem“ i „Put u središte Zemlje“. Kasnije, u srednjoškolskim danima, nadovezali su se naslovi iz svežije produkcije, poput dela Isaka Asimova, Artura Klarka, Ursule Legvin, Frenka Herberta, Stivena Kinga, Klajva Barkera… Ta ljubav me nikada nije napuštala i uvek sam se radovao svakom novom susretu sa delima fantastike.

Fantastika je sve popularniji žanr kod nas, šta misliš da je doprinelo tome?

Mislim da je najveći „krivac“ za nagli skok popularnosti fantastike – vizuelizacija. Književna dela fantastike su veoma zahvalna za filmske adaptacije, a savremena filmska tehnologija je dosegla izuzetne domete, omogućivši da se na malim ekranima ili velikim platnima veoma uverljivo prikažu čudesni svetovi fantastike. Mislim da tu leži glavni razlog drastičnog skoka popularnosti, ako popularnost merimo brojem prodatih primeraka knjiga. I tu bih pozvao na oprez, jer kupovina knjiga i čitanje čine dve odvojene kategorije. Nadam se da grešim, ali bojim se da je disproporcija među njima sve veća nauštrb čitanja. Ljudi sve češće kupuju knjige koje završavaju na policama – nepročitane.

Kakva je naša domaća “fantastična” književna scena?

Naša scena književne fantastike je mala, ali otporna. Ima prežitke i u prvoj polovini prošlog veka, čak i u ranijim periodima. Rekao bih da u svakom podžanru fantastike imamo ponekog zaista kvalitetnog predstavnika, ponegde možda i više njih. U poređenju sa regionalnim scenama, dobro se kotiramo. Međutim, za zaista ozbiljnu scenu, potrebna su i ozbiljna sredstva i ozbiljni napori, jaki i posećeni sajtovi, renomirani časopisi učestale periodičnosti, dobro posećene konvencije, renomirane izdavačke kuće sa izdanjima koja se na adekvatan način reklamiraju i štampaju u petocifrenim tiražima. Kvalitetni lektori, urednici, teoretičari a naročito dobri i objektivni kritičari, čine spektar neophodnih elemenata za stvaranje moćne scene. Nažalost, mogu da kažem da smo samo na putu da sve te uslove jednog dana ispunimo, ali pribojavam se da u međuvremenu ne dođe do gubitka daha.

Srećna okolnost i neočekivani zamajac mogu predstavljati TV serije prema delima domaćih pisaca fantastike, kao što je nedavno bio slučaj sa „Beležnicom profesora Miškovića“. Nekoliko projekata te vrste postoji u najavi i ako budu uspešno realizovani i na željeni način, mogu dovesti do ubrzanja procesa razvitka jake scene.

Šta se dešava u svetu, kakvi trendovi se izdvajaju, ko su čitaoci?

Uglavnom sam fokusiran na domaću scenu fantastike, ali trudim se da koliko mogu ispratim i dešavanja u svetu. Ono što je uočljivo jeste ekspanzija takozvane YA literature, zatim naprasno interesovanje za kinesku naučnu fantastiku i razne teme društvene diskriminacije. Popularna je i distopija. Pitanje veštačke inteligencije je takođe veoma zanimljiva tema čitaocima fantastike.

Među konzumentima nisu samo fanovi fantastike, već često i ljudi koji tragaju za odgovorima na neke netipične pojave i dešavanja koja nas okružuju ili pogađaju. To nam pokazuje upravo period kroz koji prolazimo i iznenađujuće visok nivo interesovanja šireg čitalaštva za SF dela o pandemijama, npr.

Šta je sa omladinskom fantastikom. Zašto mladima odgovaraju distopije?

Mladima ne odgovara samo distopija, odgovara im i horor i literatura bunta. Sve su to snažni narativi u kojima mogu da prepoznaju sukob ili drastičnu promenu, kao način identifikacije s onim što se dešava sa njihovim unutrašnjim bićem, telom i novim uvidima u svet koji ih okružuje. Isto tako, popularna je i epska fantastika, za one sklonije sanjarenju i eskapizmu. Ali govoreći o distopiji (a isto važi i za epsku fantastiku) opet na delu imamo uticaj filmova, serija, video-igara kao lako dostupnih, atraktivnih, vizuelnih medija koji su prigrlili žanrove fantastike. Bez njihove izdašne pomoći, popularanost književne distopije verovatno bi bila ista kao i pre 30-ak godina. Njena popularnost ni tada nije bila zanemarljiva, ali je daleko od nivoa na kome se sada nalazi.

Kada možemo da očekujemo novi festival, novi almanah?

Ako bih rekao bilo šta konkretno, ne bih bio pošten ni prema čitaocima, ni prema sebi. Ne znam kada će biti, čak ne znam ni da li će ih biti. Mnogo toga zavisi od epidemiološke situacije u zemlji. Mnogo toga zavisi i od drugih faktora. Sajt, festival, almanah – sve su to neprofitabilni projekti. A od nečega mora i da se živi. Voleo bih da se 8. izdanje festivala i novi broj „Književne fantastike“ realizuju do leta 2022. godine. Daću sve od sebe da tako i bude, a da li će – videćemo.

Šta bi čitaocima preporučio sa Bookmate aplikacije?

Iz bogate ponude sajta Bookmate Srbija bih izdvoji nekoliko veoma vrednih naslova. Listu bih započeo omiljenim domaćim piscem fantastike, koji je sticajem okolnosti ostao gotovo nepoznat van žanrovskih krugova. Reč je o izuzetno darovitom pripovedaču Zoranu Jakšiću i zbirci njegovih priča i novela „Kraljevi“. Spisku bih dodao NIN-ovom nagradom ovenčanu „Luzitaniju“ Dejana Atanackovića (vidim da je Bookmate realizovao audio izdanje – što je izvanredan potez) i jedno od kultnih ostvarenja srpske fantastike „Nakot“ Gorana Skrobonje.

Što se stranih autora tiče, izdvojio bih „Artemidu“ Endija Vira, „Hronike Ambera“ Rodžera Zelaznija i klasike „Slika Dorijana Greja“ Oskara Vajlda, „Majstor i Margarita“ Mihaila Bulgakova i „Maštarije“ H.L. Borhesa.

Jedan od najsubverzivnijih romana XIX veka.

Čitajte

A šta generalno - koje domaće pisce, koje strane?

Kada su domaći pisci u pitanju, skrenuo bih pažnju čitalaca na kratke priče maestralnog Ivana Nešića. Proteklih godina je napisao roman „Pod imelom“ i zajedno sa Skrobonjom, u četiri ruke, napisao veoma intrigantno dvoknjižje „Firentinski dublet“, ali, po meni, ovaj autor je vrhunska dostignuća ostvario u formi kratke priče. Neke od tih priča nalaze se na sajtu Art-Anima. Čitaocima bih preporučio i izuzetni roman grobljanske fantastike „Izbledele duše“ Mladena Jakovljevića, kao i dela Adrijana Sarajlije, koji podjednako zanimljivo i uverljivo dočarava svetove i junake utisnute u distopijsko, naučno-fantastično, horor ili stimpank okruženje.

Što se stranih pisaca tiče, verujem da Džonatan Kerol zaslužuje više pažnje, pre svega, domaćih izdavača. Mislim da je na srpskom jeziku objavljena samo jedna njegova knjiga („Drveno more“) i nekoliko priča. Tu je i Alaster Rejnolds, pisac naučne fantastike koji u svojim delima, sa filozofskog stanovišta, veoma temeljno razmatra potencijalnu mogućnost susreta sa vanzemaljskom vrstom (ili vrstama). Od klasičnih ostvarenja, istakao bih novelu nedavno po prvi put objavljenu na srpskom jeziku, „Podignuti veo“ (1859), koju je engleska književnica Meri En Evans potpisala pseudonimom Džordž Eliot. Reč je o važnom delu viktorijanske fantastike, koje se često poredi sa „Doktorom Džekilom i gospodinom Hajdom“ Roberta Luisa Stivensona ili „Frankenštajnom“ Meri Šeli.

Knjiga koja se ne ispušta iz ruku. Istorija se vratila da ostane s nama. / Vasa Pavković

Čitajte

• knjiga