Pred čitaoce stiže novi roman Ljiljane Šarac „Dok svetac bdi“.
Sudbine Paunovića i Vasiljevića, dve familije koje generacijama žive kao prve komšije, neraskidivo su isprepletane. Njihovi jedinci Milenko i Sreten rastu jedan uz drugog, deleći dobro i zlo, dok naposletku ne izmešaju i krv pobratimivši se. Naizgled čvrsto i neraskidivo prijateljstvo u jednom trenutku biva zauvek narušeno.
Proslava Svetog Nikole tradicionalno okuplja goste u kući Paunovića, ali i iznenada otvara zabranjene teme i dira u nezaceljene i bolne rane.
Ima li načina da se višedecenijski sukob nekako premosti? Kakva zla kob toliko dugo utiče na sudbine svih članova obe porodice? Možda će upravo proslava slave i jedna neočekivana poseta doneti konačan rasplet i pomoći umornoj duši najstarijeg Paunovića da konačno pronađe mir.
U dva dana, koliko traje radnja ovog romana, stalo je čitavo stoleće. Bolne uspomene, neotkrivene tajne, spletke koje su dovele do tragičnih ishoda, sve će se sliti u jedan iskričavi trenutak.
„Rad na istorijskim romanima stalno me je upućivao na priče iz srpske narodne tradicije. Običaji, vera, ali i verovanja, život svetitelja, slave koje slavimo, porodično jedinstvo, okupljanje, trajanje… ispostavili su se kao temelji našeg ostanka i opstanka na ovim prostorima“, rekla nam je Ljiljana Šarac povodom izlaska knjige. „Oni su nas ukorenili, pomogli kroz vekove da ostanemo čestiti, ponosni, ’žilavi’, svoji! Na tim postulatima iznikao je moj roman ’Dok svetac bdi’. On je svojevrsna himna ognjištu, trpezi, slavama, porodičnim okupljanjima, pregovorima i dogovorima, koji jedan dom i njegove ukućane drže združenim. Priča o sudbinama familija Paunovića i Vasiljevića je priča o prijateljstvu, izdaji, kajanju i praštanju. To je priča o ljubavi, traganju za srećom, porodici koja je oslonac i kada se pada i kada se leti. To je priča o selu, poselima, prelima, vršidbama, berbama, vašarima, slavljenju slava – dakle o okupljanjima koja su nekada postojala, ali i o onima koja su se održala i do dana današnjeg. Roman ’Dok svetac bdi’ oslanja se na slavnu tradiciju srpskog realizma i nastoji da u tom duhu oslika neka prošla vremena, ali i ova naša koja su iz njih proistekla.“