Nespremne na pandemiju, koja planetu nije zadesila već decenijama, države su reagovale različito, ali su se efekti Korone kod svih negativno odrazili na privredu.
U kakvoj je situaciji izdavaštvo najbolje govori činjenica da se tokom nedavne manifestacije „Noć knjige“ značajno smanjio broj posetilaca, iako je trajala tri dana, umesto jedan, kao do sada. Ni činjenica da se „Noć knjige“ održavala u trenucima kada su ublažene mere nije mnogo pomogla uvećanju posete.
Međutim, koliko pandemija uticala na izdavaštvo, prodaju i distribuciju, pitali smo neke od najznačajnijih izdavačkih kuća u Srbiji;
Nenad Šaponja iz izdavačke kuće Agora kaže:
„S jedne strane ništa se nije promenilo. Urednički posao nema veze sa spoljašnjim stvarima. Rukopisi se čitaju, pripremaju, kao i dizajn i prelom, dok se ne dobije knjiga kao finalni proizvod. Period pandemije uopšte ne utiče na taj deo izdavaštva.
Međutim, velike promene dogodile su se kada je u pitanju prodaja. Ljudi manje posećuju knjižare i knjižarske lance, pa je problem očigledan.
Na pitanje da li je u onlajn prodaji došlo do promena, Šaponja kaže da ljudi naručuju više, nego u vremenu pre pandemije, ali da u Srbiji kultura plaćanja karticom nije toliko razvijena. Međutim, u svakom slučaju, pozitivan efekat Korone jeste taj što su mnogi, koji do sada nisu, počeli su da kupuju preko interneta.
Ipak, ozbiljan problem vidi u mogućem otkazivanju Beogradskog sajma knjiga.
„Sajam je mesto gde izdavači pokazuju svoju celokupnu produkciju, mnogi i preko tri stotine naslova, što je u knjižarskim lancima nemoguće istaći, te bi otkazivanje ove jedinstvene manifestacije zaista otežalo poslovanje.“
Kao dobar način borbe za važnost knjiga, o čemu Šaponja kaže da ne treba raspravljati, navodi Sajam knjiga u Frankfurtu.
„Tamošnji organizatori se bore da opstanu. Pripremili su se odlično – da prostori budu veći, razmaci među posetiocima takođe, da se adekvatno ograniči broj ljudi kako ne bi došlo do zaraze. Nemačka je udruženju izdavača donirala čak četiri miliona evra pomoći, tako da će svaki izdavač, a naročito oni manji, biti u povoljnijoj situaciji.
Kada je u pitanju ugledna izdavačka kuća Lom iz Beograda, Flavio Rigonat, navodi da smanjuju produkciju, naročito jer je Beogradski sajam knjiga pod znakom pitanja, a kako kaže, iako ga bude bilo, poseta će biti znatno manja, što će uticati i na narednu izdavačku godinu. Kao i u slučaju ostalih izdavača, promet je slabiji nego pre pandemije.
„Korona će me valjda naučiti da budem oprezniji u izboru naslova koje objavljujemo, jer se tokom poslednjih 20 godina pokazalo da ni 50% od onoga što objavimo nismo u stanju i da prodamo, a kamoli da nešto zaradimo na tome, između ostalog zato što nas godinama pomalo ignorišu kod otkupa za biblioteke.“
Kao još jedan od problema slabe prodaje, inače odličnog izbora knjiga ove izdavačke kuće, navodi i činjenicu da Lom nema svoju knjižaru. On kaže da mnogo bolje prolaze izdavači koji se prijavljuju na različite fondove, ali je politika njegove izdavačke kuće takva da neće na slepo da objavljuje knjige stranih autora, jer to što su knjige u nekoj zemlji dobile nagrade ne znači da su kvalitetne i da zaslužuju da se nađu u izdavačkoj ponudi, neretko i zbog nedovoljno dobro urađenih prevoda.
Jedno od rešenja za spas izdavaštva, Rigonat vidi u načinu otkupa knjiga za biblioteke u Srbiji.
„Da su sredstva za otkup biblioteka bila veća možda bi to malo spaslo stvar. Ali mislim da su ove godine bila čak i manja. Ko zna šta će da bude. Celokupna privreda je u problemu. Kad čitaoci nemaju para onda ćemo i mi propadati - sve je to povezano.“
Zoran Bognar, pesnik i urednik Derete, kaže da je sve izdavače poremetila novonastala situacija.
„Ova godina nam je jubilarna, zbog 15.tog konkursa za nagradu „Miroslav Dereta,“ koji smo planirali da obeležimo uz proslavu. Međutim, to neće biti moguće. Koliko je situacija ozbiljna i u svetu, vidi se po tome što se neće održati Vimbldon prvi put posle Drugog svetskog rata. Isto tako stoje stvari i kada je u pitanju Sajam knjiga u Beogradu.
Svake godine, 1. marta, pripremimo svoj izdavački plan, ali ove godine nećemo uspeti da ga ispunimo.“
Kada je pitanju prodaja, Bognar kaže da je u vremenu paradoksa, gde se živi onlajn, razgovara onlajn, prirodno je i da se onlajn prodaja knjiga uvećala, međutim, kako kaže, za sada ne vidi pad u kupovini knjiga, jer još uvek postoji pasionirana ljubav i glad čitalaca.
„Ali, problem će nastati onog trenutka kada privreda plati cenu i kada narod ostane sa manje novca. To će se odraziti i na izdavaštvo, zaključuje urednik Derete.
Iz Vulkana navode da nas je savremeno vreme ali i situacija u kojoj smo se našli naterala se pristupi najmodernijim načinima poslovanja.
„Ljudi nikada neće izgubiti potrebu da idu u knjižare i to je navika u kojoj se uživa. Zbog toga, u našim knjižarama izuzetno vodimo računa o zdravlju i bezbednosti, svom i svih naših čitalaca. Prostor je prilagođen merama socijalne distance, na ulazima u naše knjižare stoje sredstva za dezinfekciju, a zaposleni primenjuju sve propisane i preporučene mere.
Izazovi jesu veliki, ali se moramo uhvatiti u koštac sa njima, tako da smo i za vreme pandemije vredno radili na izdavanju novih naslova.“
Kao što je slučaj i sa drugim izdavačima, i Vulkanu online prodaja skače iz dana u dan, a da bi nadomestili negativne efekte koje je prouzrokovao virus, postali su aktivniji na društveni mrežama i na internetu uopšte, kako u kontaktu s kupcima tako i sa čitaocima.
I na kraju, pored mnogih razloga za pesimizam, postoje i trenuci koji pokazuju da će izdavaštvo, uz ma kolike teškoće, prevazići krizu.
Jedan od primera jeste činjenica da se tokom prvih dana uvođenja strogih mera, formirao dug red kupaca ispred Delfi knjižare u Studentskom kulturnom centru.
S obzirom da je propisan broj lica koja mogu biti u zatvorenom prostoru, i to isključivo sa maskom, red u Resavskoj ulici zaličio je na trenutak kada je pre nekoliko godina nobelovac Mario Vargas Ljosa, u istoj knjižari, potpisivao primerke svojih romana.
Oni koji kod sebe nisu imali masku, nisu mogli da uđu u knjižaru, ali su im zaposleni iznosili knjige na ulicu.
Dokaz da potreba za čitanjem ipak postoji.
Autor teksta: Slaviša Pavlović
Bookmate singles
Za vas preporučujemo neke od tekstova iz edicije “Bookmate Singles” koji se čitaju u jednom dahu! Pred vama je svake nedelje novi, prevedeni članak iz najcenjenijih svetskih medija. Ozbiljne teme u dovoljno velikom formatu da ih možete čitati kao omanje knjige, ali brzog ritma, sažete i u svakom smislu relevantne.