Isključite televizor. Dajte detetu knjigu. Videćete, tek tada će vam otkriti sebe i ponuditi svoj talenat. Prihvatite ga
Ne postoji ništa bolje nego da svom detetu čitate. Svakodnevno. Ne samo da će tako naučiti prve reči i jezik već ćete mu pomoći da razvije i mnoge druge sposobnosti. Da prepoznaje dobro, da se odupre zlu tako što će se namrštiti. Zato je važno i kako čitate, kako akcentujete i menjate boju glasa. Budite prvi glumac svom detetu, prvi koji će mu probuditi maštu. Nemojte to prepustiti televiziji.
S vremenom, videćete da ste naučili dete da ceni knjigu i odjednom će pred vama biti neko ko je već zreo da sam pročita Krcka Oraščića. A to je dobar način da upozna šta znači reč surovost, jer je princeza Pirlipat okrutna i nemilosrdna. Ili da prepozna razliku zmeđu srca i mozga, jer limeni Drvoseča traži jedno, a Strašilo drugo, u knjizi Čarobnjak iz Oza.
Dok upoznaje Palčicu, dete će rano shvatiti da će na putu ka odrastanju sretati i loše ljude. S druge strane, počeće da razvija osećaj da su deca poput Palčice dobrog srca i da zato zaslužuju srećan život. Eto, baš ovde u Paličici, prvih saznanja o tome da postoje prepreke i problemi, nešto čega nema u dečjoj sobi. Ta mala ljupka devojčica veličine palca, nastala iz zrna ječma, duge plave kose i plavih očiju, ima srce lavice. Kada bude pomogla ptici da ne umre od hladnoće, dete će naučiti šta je požrtvovanje, osećanje vredno svakog divljenja. Ako vas pita zašto je na dan svog venčanja postupila neočekivano, recite mu: „Stala je na put svojoj sreći.“ Tada ćete možda po prvi put čuti: „A šta to znači?“
Radoznalost šta će se dalje dogoditi s junakom deca doživljavaju kao i mi. Isto kao što mi iščekujemo da Ofred konačno prebegne u Kanadu s detetom, u Sluškinjinoj priči, i mališani umeju da budu radoznali, ne znajući kakva je do kraja sudbina kralja Žapca. Sposobnost fokusiranja na junaka nije samo stvar psihologije, odnosno koncentracije, već i identifikacije. Tako ćete bolje upoznati svoje dete, posredstvom likova koje je zavolelo, ili prvih replika koje je naučilo.
I kada sazna da je sve izmišljeno, pomozite mu da razume zašto je tako, recite mu zbog čega su bajke pisane. Zato da bi se predstavile moralne poruke, vrline i mane, napravila razlika između dobra i zla. Pisane su da probude maštu i kreativnost, da podstaknu veštinu rasuđivanja, da otkriju identitet, jer – postoji razlika između devojčice koja voli Grdanu i one koja voli Auroru. Videćete to kada dođe vreme za prvi maskenbal. Videćete to i kasnije, u pubertetu.
Svako vreme je dobro vreme za knjigu. Ne oklevajte da čitate ili da dopustite detetu da čita bilo kada. Naučite ga da knjige deli s drugima. Obratite pažnju: ako ne uživa, to znači da mu se ne dopada. Bez ljutnje. I bez brige. Ako nemate drugu knjigu u domu, sedite pored deteta i zajedno izmislite priču. Dopustite da ono odredi ko je glavni junak, da li će to biti princ ili princeza, prosjak ili mačka, neka ga obuče, neka odredi sudbinu miševa, jer ćete tako saznati kakve misli ima. Možda će usred priče da zapeva, zaigra ili nešto nacrta. Ponudiće vam svoj talenat. Prihvatite ga.