Vek bez heroja: Svetu danas fali Dajana Spenser

Ako je uzlet nesrećnog misterioznog virusa početak 2020. godine učinio nezamislivo šokantnim, onda je prvi kvartal 2022., za one koji ne prate blisko međunarodnu politiku, zapretio da nagovesti još šokantniju godinu od one u kojoj nas je koronavirus zatvorio među četiri zida. Za malo upućenije, početak rata u Ukrajini krajem februara nije bilo naročito iznenađenje, jer je deo sveta u kom se zaraćene strane nalaze, odavno pretio razvojem sličnog scenarija.

Dvadeset prvi vek liči na vek koji bi, nažalost, mogao proći bez heroja na velikoj sceni. U prethodnom, bilo je verovatno lakše uočiti to ko se nalazi na pravoj strani, imajući u vidu skalu zla koja se nadvila nad čitavim svetom, oličenu u fašizmu, nacizmu i njihovom najpoznatijem ljudskom licu – Adolfu Hitleru. A, iako je Drugi svetski rat odredio primarne heroje i antijunake 20. veka, njegov kraj na velikoj sceni iznedrio je lice koje nije imalo veze sa užasima rata i koje je zauvek ostalo simbol mira.

Dajana Spenser, svetu poznatija kao princeza Dajana, bila je bezmalo najpopularnija ličnost na svetu tokom osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka. Da su u to vreme postojale društvene mreže, Dajana bi gotovo sigurno bila najpraćenija osoba na njima, a na guglu najpretraživanija slavna ličnost.

Nedvojbeno je reći da u svakom ratu fali mirotovoraca. Koliko god da ih i bude, zasigurno ih nema dovoljno, čim se rat ne završava. Tako i sada, fali više heroja (ili heroina) koji bi izjavili i nešto drugo za medije, osim što bi se hvalili oružjem kojim njihova strana raspolaže, ili brojem mrtvih glava koje su isporučili nazad neprijatelju. Čovek bi očekivao da je ljudska civilizacija dovoljno napredovala da se odmakne od fascinacije proizvodnjom masovne smrti, ali izgleda da će nas baš kao i u našim pojedinačnim, malim životima, i na velikoj sceni i globalnom planu upropastiti nerealna očekivanja od toga ko smo i šta smo kao vrsta na ovoj planeti.

Sranja rata, pre ili kasnije, peru heroji i heroine mirnodopskih vremena, a imajući u vidu to da se o ratovima neprestano uči u školama, govori u javnom prostoru, čak i kad ih nema i tamo gde ih nema, tera da se postavi jedno pitanje – Da li je ljudska istorija u stvari samo enciklopedija o ratu i njegovim prekidima?

Dajana Spenser je tri nedelje pre tragičnog kraja svog života, bila u Bosni i Hercegovini kako bi skrenula pažnju javnosti na problem neeksplodiranih mina zaostalih na prostoru BiH nakon nesrećnog ratovanja devedesetih. Bila je to samo jedna u nizu (nažalost, ova se pokazala kao poslednja) Dajaninih humanitarnih poseta, kojima je uporno dokazivala da elita može biti drugačija, što joj se retko opraštalo, a uostalom, zbog svega toga bila je kraljica ljudskih srca, zauvek bez krune, o čemu je i sama govorila u javnosti. U knjizi “Dajana: Njena ispovest”, Endru Morton piše:

“Uvek je iznova naglašavala snažan osećaj sopstvene sudbine: uverenje da nikad neće postati kraljica, ali da je odabrana za posebnu ulogu. U dubini duše je znala da joj je suđeno da krene putem gde će monarhija biti od drugorazrednog značaja u odnosu na njen istinski poziv. Posmatrane iz današnje perspektive, njene reči deluju upečatljivo proročki.”

Skala zla koja se nadvila nad svetom danas traži nju, ili njoj slične, ali ih je ili vrlo malo, ili su daleko od sfera uticaja u kojima se ona spletom raznih okolnosti našla, da bi mogli da ostave bilo kakav upečatljiv trag ili svetu pošalju poruke koje mejnstrim javnost ne trpi jer – što je najtragičnije od svega – one danas izgleda nisu dovoljno interesantne – nisu “klikabilne” onoliko kolko su to razaranje, smrt i destrukcija.

Iako smo tek u prvom delu treće decenije dvadesetog veka, njegova budućnost ne deluje nimalo svetlo. Delom i zbog toga što kao da više nema pripadnika elite koji se bude svakog dana sa osećajem svrhe da su tu gde jesu zarad višeg cilja od puke službe održanju monarhije, države, vlasti. Na kraju, najsrećnijim društvima smatraju se ona u kojima interesi elite i interesi mase imaju najviše korelacija, a za tako nešto potrebno je više pripadnika elite koji bi gajili osećaj odgovornosti za interese slabijih od sebe i tako nešto gajili kao svoju posebnost. A, bili bi posebni, u veku u kom neprikosnoveno vladaju materijalizam i sebičnost. Tako bi, možda, razumeli da su i životi lica iz tamo neke mase, jednako vredni kao i njihovi.

“Smatrala je  da  bi  je, kad bi  mogla da  objasni svoju priču narodu, svom narodu, ljudi istinski razumeli pre nego što bude prekasno. „Neka mi oni sude“, kazala je, ubeđena da je javnost ne  bi  tako strogo osudila kao kraljevska porodica ili mas-mediji.”

Iznenadna i tragična smrt princeze Dajane navela je svet da se zapita koliko je ova jedinstvena žena značila svima nama.

Čitajte

• knjiga