Postoje kuće koje se nikada ne zaboravljaju

Znate koliko volim klasičnu književnost. Volim da pišem o knjigama. Inspirišu me likovi, karakteri. Međutim, danas ću da pišem o čuvenim kućama, domovima, vikendicama, dvorcima.

Mnoge scenografije književnih dela su zapravo kuće i prisutne su još od bajki. Setimo se kuće od slatkiša, u “Ivici i Marici”, kuće od sena, daski i cigala, koje grade “Tri praseta”, tu je magičan dvorac u “Mačoru u čizmama”, kuća u kojoj živi baka “Crvenkape”, “Sedam patuljaka”, “Tri medveda”… Male, velike, skromne ili raskošne, kuće su tamo gde stvaramo dom.

Kuće u kojima žive junaci književnih dela, čitaocima pružaju priliku da dublje uđu u priču. Klasični romani poseban akcenat daju opisima prelepih domova, vila, vikendica, kuća, seoskih imanja. Dok upoznajemo likove, ulazimo u njihov dom, i često poželevši da u tim kućama i sami živimo. Getsbijem zamak toliko je očaravajući da bi mogao i da se uvredi ako ga nazovemo kućom. Mnoge kuće su plod mašte, mada ima i onih koje su inspirisane stvarnim građevinama.

Izdvojila sam 5 kuća koje su na mene ostavile jak utisak, upečatljive građevine koje su u omeljenim, klasičnim pričama zauzele svoje posebno mesto.

Okovana stegama bračnog života, Izabel će tražiti način da očuva svoju slobodu u skladu sa sopstvenim ubeđenjima.

Čitajte

Portret jedne dame, Henri Džejms

Džejmsovo remek-delo je mnogim čitaocima njegov omiljeni roman. Ključna tačka njegovog stvaralaštva. Od tog trenutka postao je poznat i ugledan, priznat kao majstor u prikazivanju unutrašnjeg života junaka, njihovih kulturoloških uvida, humora, suptilnosti i dubine. Na početku romana “Portret jedne dame” pred čitaoce rasprostire englesko seosko imanje.

“_U životu nema prijatnijih časova nego što mogu da budu, pod izvesnim okolnostima, oni posvećeni ritualu poznatom pod imenom popodnevni čaj. Bilo da volite čaj ili ne – naravno, neki ljudi ga nikada ne piju – ima okolnosti koje tu priliku čine izvanredno prijatnom po sebi. Okolnosti koje ja imam u vidu kad počinjem da raspredam ovu jednostavnu priču pružaju divan okvir za jednu takvu nevinu dokolicu. Pribor za malu gozbu namešten je u bašti stare engleske vile, u času koji bih ja nazvao vrhuncem jednog divnog letnjeg popodneva._”

Bilo da se radi o Njujorku ili Parizu, Džejms je voleo da svoje likove smešta u okruženja u kojima je voleo da se nađe. A ovu kuću opisao je ovako: “_Kuća ispred koje se nalazio travnjak zasluživala je takvu pažnju i predstavljala je najkarakterističniji objekat u ovoj tipičnoj engleskoj panorami koju sam pokušao da ocrtam. Nalazila se na niskom brežuljku, iznad jedne reke (a ta reka bila je Temza), oko četrdeset milja daleko od Londona. Duga fasada od crvenih cigala sa oštrim vršcima i licem na kome su godine i vreme ispisivali sve vrste slikovitih šara – ali samo da bi ga još više stilizovali i profinili – pokazivala je prema bašti svoje delove pokrivene bršljanom, svoje zbijene dimnjake, svoje prozore obrasle ladoležom. Kuća je imala svoje ime i svoju istoriju._”

Priča o njihovim kućnim avanturama, pokušajima da uvećaju porodične prihode, njihovim poznijim ljubavima i prijateljstvu sa susedima Lorensima i dan-danas je sveža i zavodljiva.

Čitajte

Male žene, Luiza Mej Olkot

Zasnovane na mladalačkim doživljajima Luize Mej Olkot, Male žene opisuju porodični život četiri sestre Marč koje žive u maloj zajednici Nove Engleske. Ova priča nam dočarava kako se u kućnim okolnostima može desiti baš sve zbog čega je ova knjiga bestseler, klasik svetske književnosti. Martovska porodična kuća inspirisana je stvarnom porodičnom kućom Olkot, Orchard House, koja i danas postoji, kao istorijski muzej kuće u Konkordu, Masačusets.

Orchard House (oko 1650) je najpoznatiji po romanu Louize Mej Olkot. Ovaj plemićki dom takođe ima bogatu istoriju koja se proteže dva veka unazad, kao i više od 100 godina života kao dragoceno istorijsko mesto otvoreno za javnost. Posetioci mogu izbliza da pogledaju sto na kome je napisan roman “Male žene”, a koji je napravio Olkotov otac.

Olkotovi su bili porodica koja je čvrsto verovala u moć bezuslovne ljubavi, ličnog delovanja i društvene pravde. Svojim delima uticali su na književnost, obrazovanje, filozofiju, umetnost, reforme svih vrsta - i jedni na druge.

Romantična, a istovremeno puna jeze, Rebeka je roman za sva vremena. - Times

Čitajte

Rebeka, Daphne du Maurier

Noćas sam, u snu, opet bila u Menderleju. Ovim rečima druga žena gospodina De Vintera uvodi nas u misteriozni svet zlokobnog i zloslutnog imanja Menderlej koje se nalazi na vetrovitim kornvolskim liticama.

“Dakle opet sam u Menderleju, u našem Menderleju, i kuća je isto onako tajanstvena i nema kao što je bila. Njen sivi toranj se beli na mesečini mog sna, u prozoru se ogleda zeleni travnjak. Vreme nije nimalo naškodilo savršenim dimenzijama zidova, niti romantičnom položaju kuće. I danas ta kuća izgleda kao sjajni dragi kamen na otvorenom dlanu.

_Bašta se spušta prema čistini, a čistina se pruža do mora, i kad se okrenem, srebrno ogledalo blista se na mesečini; ni povetarac ne remeti glatku površinu ogledala. Ne, tu vodu iz sna nikakav vihor ne može da uzburka. Čistu svetlost tog bledog neba ne može oblak da pomrači._”

Neke kuće izazivaju jezu, stara seoska imanja, hladni, veliki zamkovi, ili kuće sa pogledom na vodenu površinu. Ova kuća jedna je od najnezaboravnijih u svetskoj književnosti. Ovo seosko imanje ispunjeno je antikvitetima, ali i zlom.

Zamak je najlepši, i možda, najemotivniji Kafkin roman. — Guardian

Čitajte

Zamak, Franc Kafka

“_Bilo je dockan uveče kad je K. stigao. Selo je ležalo u dubokom snegu. Od brega na kome se nalazi zamak nije se ništa videlo; bio je obavijen maglom i tminom i ni najmanji zračak svetlosti nije odavao veliki zamak. K. je dugo stajao na drvenom mostu koji s druma vodi u selo i gledao naviše u prividnu prazninu._”

Roman počinje dolaskom glavnog junaka K. u seoce podno zamka, iz kojeg se, kako izgleda, upravlja seoskim životom i poslovima. K. nailazi na niz prepreka, nepoznanica i nezadovoljstava dok pokušava da dopre do zamka, kako bi obavio posao koji ga je tamo i doveo.

“_Zamak tamo gore, već zagonetno zamračen, u koji se K. nadao da će dospeti još danas, opet se udaljavao. Ali kao da su hteli da mu prilikom ovog privremenog rastanka pruže još jedan znak, tamo gore odjeknu zvuk zvona, razdragan zvuk zvona koji učini da bar za trenutak srce zadrhti, kao da mu preti — jer u zvuku je bilo i nečeg bolnog — ispunjenje onog za čim je nesigurno težilo._”

Kafkin zamak nije mesto koje želite da posetite. Kafkin zamak predstavlja birokratiju i otuđenje, a njegovi stanari s visine gledaju na ljude u selu, zatvarajući ono što je unutra praktično svima. Ova knjiga je ostala nedorađena, jer je Franc Kafka umro pre nego što je završio roman.

Ova horor drama smatra se jednim od velikih svetskih klasika svetske književnosti.

Čitajte

Fantom iz opere, Gaston Leru

Nikada vam nije dosadno kada je vaš dom Opera.

Uzbudljiva priča Gaston Lerua uvućiće vas u svoj zamršeni lavirint fakata i fikcije, mogućeg i nemogućeg, ovostranog i onostranog. Ko je fantom iz Opere: Da li on postoji ili je deo mašte lepe i talentovane glumice Kristine Dae? Ipak njegovo prisustvo ne oseća samo ona. Njegovo prisustvo potvrđuju i upravnici Opere, balerine, razvodnici…Iako ga niko nije video, okrivljen je za mnogobrojne nesreće pa i smrtne slučajeve u Operi.

• književnost
• kuća
• zamak
• fikcijske kuće
• stvarne kuće