Čitanje za posao VS Čitanje iz zabave

Ovih dana smo nešto sređivali kuću, što je uključivalo i slaganje i preraspoređivanje knjiga po policama i drugim mestima na kojima ih držimo, i nešto zanimljivo mi je zapalo za oko, o čemu do sada nisam svesno razmišljao. Naime, dok su moje knjige uglavnom iz domena beletristike (cele kolekcije Stivena Kinga na dva-tri jezika i slično), i samo pojedini rečnici i teološka literatura mogu da se shvate kao „stručna“ dela (iako ih ja pre svega ne koristim na takav način da bih ih doživljavao kao „stručnu literaturu), kod mog partnera takoreći nema beletristike uopšte. Ako se sećate, pisao sam o toj situaciji u tekstu o školskoj lektiri.

Majstorski napisan triler o čitatelju koji odlazi predaleko u svojoj opsjednutosti piscem pustinjakom.

Čitajte

I tako, sređujući police s knjigama, shvatio sam da postoje (bar) dva tipa ljudi – oni koji čitaju zbog samog čitanja (iz zabave, ili što bi na graničnim prelazima kao svrhu putovanja naveli – pleasure) i oni koji čitaju samo za školu/posao (dakle – business). Svakako da postoje i oni između svetova, ali oni nam danas nisu toliko zanimljivi.

Pitanje o kojem dakle razmišljamo je – kako dođe do toga da neki ljudi zaborave zabavu čitanja i da čitaju hiljade i hiljade stranica godišnje, ali samo za posao ili školu? Kako ne požele nikada da jednostavno čitaju neku beletristiku, delo fikcije, izmaštani svet, da se otisnu na putovanje u svet iz uma nekog pisca, nego im je dovoljno da „kopaju“ po stručnim tekstovima i provode dane u fusnotama naučnih radova?

Napraviću ovde malu digresiju.

Godinama, odnosno skoro dve decenije pevao sam u amaterskim horovima. Tada sam radio i na jednoj državnoj radio-stanici, smeštenoj u zgradi Radio Beograda. Svakodnevno su na pauzama kod nas na sprat dolazili članovi Hora RTS da kupuju kafu i osim što sam ih već većinu poznavao sa zajedničkih nastupa, u tim trenucima sam video ono što sebi nikad nisam želeo – njima je pevanje u horu posao. A svaki posao kad-tad postane rutina i izvodimo ga bez neke strasti. Jer, kao što pomenuh gore pitanje na graničnom prelazu – svako putovanje je ili business ili pleasure. Posebno su mi u pamćenju ostala njihova lica i ponašanje na probama za neke zajedničke nastupe – bezvoljnost, nestrpljenje, ni tračka radosti pevanja i nastupanja koje amaterski horovi imaju.

Nadam se da je iz ovog primera jasno, šta zapravo želim da kažem.

Razumem da ima ljudi koji toliko imaju da čitaju za posao da jednostavno nemaju vremena, želje i volje da čitaju i „za svoju dušu“, ali istovremeno ne razumem ni kako dozvole da im se to desi.

Kao što ne želim da zamislim život u kojem pevam bezvoljno i smoreno, ne želim ni svet u kojem samo čitam stručnu literaturu i nemam želje, a ni vremena, da čitam beletristiku. Svet bez magije, misterije, nepoznatog.

Gospodin Mercedes triler je o borbi između dobra i zla, a Kingov pogled u bolesni um ubojice potvrđuje sav raskoš njegova briljantnog talenta.

Čitajte

Na moju sreću, fakultet koji sam upisao prošle godine me zapravo podstiče da čitam sve, mada se plašim napretka u akademskoj karijeri i opasnosti da ću samo čitati i pisati „stručne radove“ i da će mi najbliži dodir s beletristikom biti poneki film, rađen na osnovu neke knjige.

Jasno je da je, kao i za sve u životu, i na ovom polju jednostavno potrebna čelična volja. U prevodu – ko zaista želi da čita „iz zabave“, naći će načina. Danas je barem lako čitati u svakoj prilici u kojoj imamo slobodnog vremena – od servisa poput Bookmate na telefonu, do ultratankih, kompaktnih e-ink čitača koji stanu u džep bilo koje jakne.

Na kraju se pitajte – kojoj grupi pripadate vi? „Čitam samo stručnu literaturu“ ili „Čitam iz zabave“ ili nešto između?

• knjiga