Putem od žute cigle do čarobne zemlje Oz

Pre tačno 122 godine, Lajman Frenk Baum objavio je prvi u nizu od preko deset romana iz serije o čarobnoj zemlji Oz – Čarobnjaka iz Oza. Knjiga je u prvih šest meseci prodata u – za to vreme – neverovatnih 90.000 primeraka i ukupno četiri tiraža. Širom sveta Doroti Gejl je postala zvezda – oličena fantastičnom glumom i pesmom Džudi Garlend – 1939. godine, kada je u bioskopima počelo prikazivanje ekranizacije romana u vidu mjuzikla fantastičnih boja (zahvaljujući tada još uvek svežem Technicolor) i očaravajuće muzike. Upravo za muziku – za najbolju pesmu, „Over the rainbow“ i za najbolju muziku, film je dobio dva Oskara.

Ako ste rođeni u Jugoslaviji – recimo osamdesetih, kao ja, za Čarobnjaka iz Oza ste mogli da saznate samo kroz priču o knjizi ili kroz veoma popularnu japansku crtanu seriju koja je emitovana u drugoj polovini te decenije. Film nismo mogli da gledamo, jer interneta i DVD nije bilo, a u videotekama (nešto kao fizički Netflix, mesto na kojem smo iznajmljivali VHS trake – vi mlađi ovo već morate da potražite na Google) nije bilo tih starijih filmova.

Imao sam nekih sedam ili osam godina kada sam u biblioteci (za vas mlađe: nešto kao Bookmate, samo fizička zgrada u koju morate da odete i fizički pozajmite knjigu od papira i onda je vratite nazad posle nekog vremena) prvi put uzeo knjigu da čitam, i sećam se vrlo jasno koliko je to bilo jedno magično iskustvo. Dok još nisam znao ni da Doroti postoji u otelotvorenju Džudi Garlend, knjiška Doroti mi je bila heroina.

Zanimljivo sa današnje tačke gledišta je svakako to što je hit knjiga objavljena 1900. imala baš jak, samostalan ženski lik za protagonistu – ženu koja ima jaku volju i nosi se s izazovima koje autor stavlja pred nju, iako je u suštini samo mlada devojka. To svakako nije slučajno – Baum je s porodicom pred kraj 19. veka živeo u Aberdinu, u Južnoj Dakoti, koja je tada tek postala deo Saveznih Država. 1890. godine postao je vlasnik lokalnih novina, Saturday Pioneer, i za isti je pisao editorijale u kojima se zalagao za pravo glasa za žene. Na njegova gledišta uticale su njegova žena, Mod, koja je bila snažnog karaktera i njena majka Matilda Gejdž, koja je bila u pokretu sufražetkinja. Baš te 1890. se borio za objavu referenduma o pravima glasa za žene, ali referendum nije organizovan. Baš zato su likovi njegovih knjiga veoma često bile karakterno jake, samostalne devojke. Žene su dobile pravo glasa 1920, godinu dana nakon njegove smrti.

Danas, nešto malo više od stotinu godina posle toga, još uvek postoji potreba da se priča o i bori za ženska prava, ali nam je i mnogo toga dostupnije, bukvalno na dohvat ruke nego pre samo tridesetak godina.

Ako želite da se ponovo družite s Doroti, Totom, Strašilom bez mozga, Lavom bez hrabrosti i Čeličnim čovekm bez srca na njihovom putu od žute cigle, ništa lakše od toga – zahvaljujući Bookmate imate priliku ne samo da se podsetite divne prve avanture Doroti u čarobnoj zemlji Oz, nego i da je predstavite svom detetu, bratancu, bratanici, kumčetu – naime, Bookmate nudi na čitanje dve predivne verzije ovog klasika: jednu adaptaciju za decu u vidu slikovnice sa mnoštvom lepih ilustracija, kao i jednu u formi audio knjige koju čita Voja Brajović. Ako ste poput mene i ne možete da se odlučite da li da pročitate knjigu ili slušate savršeno baršunasti glas Voje Brajovića koji vas magijom pripovedanja vodi u Oz, rešenje je jednostavno: izaberite oboje!

Putovanje cestom od žute cigle svakako nikada nije dosadno, koliko god puta da se ponovi.

Doroti se spremi za put, obu srebrne cipelice, uze korpu sa hranom i sa Totom krenu stazom od žute cigle hitajući prema Smaragdnom gradu... Siromašna devojčica Doroti, njen psić Toto, Strašilo, Limenko Drvoseča i Plašljivi Lav su članovi družine koja je stazom od žute cigle krenula u potragu za misterioznim Čarobnjakom iz Oza.

Slušajte

• knjiga