Izvor: Bookmate
Izvor: Bookmate
Teodora Milenković (Dora i knjižica) |

Čarobnjak iz Oza

Kakav povratak u detinjstvo na čitavih pola sata!

Obuze me neka nostalgija, šta li je, te sam u mislima bila sa Doroti ali i sa malom Teodorom, sećajući se kako sam sedela ispred TV-a i gledala Čarobnjaka iz Oza.

Verujem da svi znamo šta se desilo sa Doroti kada je naišao tornado i bližio se kući u kojoj živi sa tetkom i tečom. Odjednom se našla u čudnom svetu, tako daleko od svoje kuće u Kanzasu mada joj je bilo milo što nije sama nego sa svojim nestašnim psom. Toto je delimično, ako ne potpuno kriv što su tu gde su, ali nije to tema. Čarobna zemlja Oz se isprva činila kao nešto istinski magično dok nisu napravili svoje prve korake na njenom tlu.

Ono što sledi je njihov put na kome će sresti još neka izgubljena bića i svi zajedno uputiće se velikom čarobnjaku od koga nameravaju da traže ono što svakom ponaosob najviše nedostaje. Kako namere i ciljevi najčešće ne teku glatko, tako i oni nailaze na niz prepreka sa kojima samo zajedničkim snagama izlaze na kraj.

Dalje znate, a ako to nije slučaj, potrudite se da saznate, da li kao tinejdžer koji ranije nije imao susret sa Doroti, da li kao roditelj koji je pomalo zaboravio ovu priču, i u društvu deteta koje tek počinje da razvija maštu uživajte pola sata slušajući Voju Brajovića kako vam čita.

Ističem da je ovo moj prvi susret sa audio knjigama i ne znam koliko će objektivnost doći do izražaja, ali… Odabrala sam Čarobnjaka iz Oza jer mi je to jedna od asocijacija na detinjstvo i Voju Brajovića jer mi se dopada kao glumac, znala sam da ovaj spoj ne može biti loš. Muzika koja ide u pozadini, tiho i nenametljivo, nadomestila je nedostatke, ako ih je i bilo. Zvučni efekti koji su se složili baš u momentima kada treba imaju tu magiju da, ako žmurite, uspešno zamislite okruženje u kojem su naši junaci. Nakon pola sata želela sam da slušam još, sve više ušuškavajući se u ćebence ovog prohladnog, još uvek letnjeg jutra.

Da sam čitala knjigu sigurno bi većina osećanja koja su izazvana ovom audio knjigom bila prisutna, ali ne verujem da bi u kompletu bilo identično. Čitajući u sebi, delimično čujem svoj glas u glavi, ali, da li bih sa istim žarom, naglašavanjem reči ili pravljenjem pauza čitala u sebi i na glas?

Moja poruka ovde mora biti okrenuta predrasudama i rušenju istih. Volim da čitam, kasnije pričam o knjigama, ali kako da kažem „Odslušala sam knjigu?“ Za mene je to nepojmljivo, stoga ću izbegavati da se izražavam tako. No, neću prestajati da dajem šansu audio knjigama, sada kada sam videla kakav užitak mogu da donesu. Naposletku, slušalice u uši, telefon u džep, i odete u laganu šetnju da protegnete noge doživljavajući trenutak kao pred spavanje, onda kada su nam roditelji čitali priče za laku noć… I ne dozvolite da vas bilo ko od prolaznika zaustavi dok priređujete sebi jedan praznik za vašu maštu i duh…

Autor teksta: Teodora Milenković (@dora_i_knjizica)