Boje su u nama

Da li možete zamisliti život bez boja? Kako maštate, koje boje je vaša mašta? Da li tom univerzumu dominira neka vaša omiljena nijansa? Ako ste rekli plava onda spadate u 40% ljudi na svetu kojima je ovo najdraža boja. Plava je boja dubine, vode i neba pa nas podseća na mir, hladnoću ali izaziva čežnju. Istraživači su išli tako daleko da su čak odredili da je najviše ljudi preferiralo bogatu i raskošnu nijansu tirkizne sa tamnim tonovima, koja bi jednostavno rečeno bila neka mešavina plave i zelene. Nešto poput boje morskih dubina koje nas asociraju na skriveni mir i slobodu. Koje boje bi, kada biste sada zatvorili oči, bila vaša reč sloboda?

Plave?

Da li vas je početak ovog teksta naveo da mislite na plavo ili stvarno tako osećate? Teško da ćemo znati, ali ovde smo samo malo osvestili kako marketinški stručnjaci ozbiljno koriste slično navođenje, manipulaciju bojama i rečima u svojim kampanjama, ali to nije naša tema.

“Da li ste znali da ljudsko oko može razlikovati od 7 do 10 miliona različitih boja a da Eskimi razlikuju čak 40 vrsta snega, i da imaju isto toliko naziva za te različite bele nijanse?”

Boje utiču na naše živote više nego što mislimo i svuda su oko nas: u sobi, cveću, na Bookmate žurnalu - koji upravo čitate, u naslovima knjiga, vaš odraz u ogledalu, vi ste boja. Svetlost ima boju. Belo i crno su boje, ako ne gledamo previše strogo. Ulaskom u prostoriju, prvo primetimo boje, jer su baš one zaslužne za formiranje prostora, a tek kasnije detalje koji ga sadržajno upotpunjuju. Možete živeti u praznom stanu, bez nameštaja, ali ne možete živeti u sobi bez boja, čak i ako nije okrečena živećete u _„50 nijansi sive_“.

Da li ste znali da ljudsko oko može razlikovati od 7 do 10 miliona različitih boja a da Eskimi razlikuju čak 40 vrsta snega, i da imaju isto toliko naziva za te različite bele nijanse?

Boje koje vidimo jesu optički fenomen, tačnije rečeno one su čulni doživljaj koji u mozgu stvara svetlost prolaskom kroz oko. Zato slobodno možemo reći da su boje i lepota boja u oku posmatrača, pa u skladu s tim doživljaj tog inteziteta je izrazito subjektivan.

Naslov u crvenom omotu

Ovaj tekst se, kao dete iz slatkog graha, rodio sasvim neplanirano i naterao me da ga zadržim i da mu se posvetim. Tražila sam nešto za sebe na podugačkom popisu knjiga i zapitala se, u nekom momentu, kako to pisci biraju naslove za svoja dela? A onda su mi, u toj rasutoj pažnji, misli skrenulie ka naslovima koji su imali simboliku reči i boja. Tako se mom kratkom i slučajnom istraživanju po slobodnoj proceni pokazalo da se u tom koloritu ipak dominantno nameće crvena. Na tom popisu našle su se: Devojka crvene kose, Crveno i crno, Crveni šator, Zovem se crveno, Žena u crvenom, Crveni zmaj, Devojčica u crvenom kaputu, San u crvenom paviljonu, Crvena kraljica, Crvena knjiga, Crveni adresar, Crveni makovi za kneginju, Dama u crvenim salonkama, Crvena soba, a sada vi nastavite i ne zaboravite Crvenkapu. I ne samo to, obratite pažnju, veliki broj romana, iako nema direktno ovu boju u naslovu, na svojim koricama nosi istaknutu neku njenu nijansu ili bar slova ispisana u tom koloritu.

Dobitnik nagrade Rej Bredberi Finalni izbor za National Book Award Bestseler New York Timesa Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola

Čitajte

Dizajneri koriste moć psihologije boja kako bi doneli prepoznatljivost zato što znaju da boje mogu biti ključan faktor na osnovu kog će čitaoci zapaziti i zapamtiti određenu knjigu ili pisca. Za njih nije tajna da ljudski um snažno reaguje na vizuelne stimulanse a da je boja jedan od glavnih sastojaka. Izgled knjige nije njen najvažniji deo ali definitivno ostavlja prvi utisak. Zašto je crvena tako interesantna dizajnerima i piscima i tako česta u naslovima romana? Da li je biraju zbog jačine poruke koju nosi? Verovatno da, jer ono oko čega ćemo se svi složiti je da crvena uvek skreće pažnju. Ova boja je univerzalni simbol za ljubav pa budi takve emocije, nagoveštava strast ali i opasnost. To je boja života koja podiže energiju, boja krvi i unutrašnje snage. I da rezimiramo, u dizajnu i umetnosti crvena se koristi za skretanje pažnje kada na nešto treba staviti fokus i ostaviti poseban utisak.

“Da li to znači da ćemo rukom pre posegnuti za gorućom crvenom koricom nego za omotom knjige pastelnih boja?”

Crvena, narandžasta i žuta, smatraju se bojama nagona, uzbuđenja i životne energije pa se često koriste u reklamnim kampanjama onih proizvoda čiji je cilj udovoljiti našim hedonističkim potrebama. Da li to znači da ćemo rukom pre posegnuti za gorućom crvenom koricom nego za omotom knjige pastelnih boja? Iako znamo da se knjiga ne ceni po koricama, verovatno da će ova impulsivna reakcija, u trenutku, biti jača od nas, a to dobro znaju iskusni dizajneri koji sa nama igraju igricu „taknuto maknuto“. Istraživanja su pokazala da u procesu neke impulsivne odluke podsvest igra veliku ulogu i da joj ne treba više od 90 sekundi a većina tih odluka se formira samo na osnovu posmatranja boja.

Boje koje su u nama

Boje utiču na naše raspoloženje, energiju, zdravlje, emocije i još mnogo stavki u nizu. Njihovo dejstvo poznavale su još i najstarije civilizacije i koristile su ih u svojim religioznim praksama i ritualima. Danas hromoterapija predstavlja tehniku alternativne medicine u kojoj se narušeno fizičko, duhovno ili emocionalno stanje leči energijom boja. Da li ste primetili infracrvena svetla koja se ponekad dodaju saunama ili turskim kupatiloma u spa centrima? To nije slučajan izbor već terapija bojom sa ciljem da se uklone nakupljeni otrovi, takođe, ova toplotno svetlosna metoda lečenja je melem za pozitivno stanje nervnog sistema, reguliše poremećaj varenja, pomaže sagorevanje masnog tkiva i normalizuje krvni pritisak. Dakle, odavno već nije tajna da se danas sve više govori o energetskim centrima u telu koji nose svoje boje.

“Isak Njutn je svojim poznatim eksperimentom, sa prelamanjem svetlosti kroz prizmu, objasnio da boja nije karakteristika predmeta već svojstvo same svetlosti.”

Boje su uvek privlačile ljude posebno umetnike i naučnike. Aristotel se bojama bavio još 350-te godine pre nove ere i smatra se da je on prvi postavio belu boju nasuprot crnoj, a Ewald Hering je prvi postavio ispravnu teoriju percepcije i viđenja boje još 1834. Isak Njutn je svojim poznatim eksperimentom, sa prelamanjem svetlosti kroz prizmu, objasnio da boja nije karakteristika predmeta već svojstvo same svetlosti. On je crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu, indigo i ljubičastu boju poređao u krug i zarotirao. Kada je taj krug zavrteo boje su počele da gube svoj intezitet tako da ljudsko oko pri toj brzini može videti samo belu boju. Njegova knjiga “Optika” iz 1704. godine se smatra pionirskim delom o prirodi svetlosti i prvim naučnim objašnjenjem kako nastaju boje.

Gete je rekao iluzija

Gete se za fenomen boja zainteresovao kada mu je pažnju privuklo jedno prelamanje svetlosti kroz prizmu i njeno dalje pojavljivanje u duginim bojama. Iako nije bilo za očekivati da se jedan književnik umesto rečima poigra bojama to se ipak desilo. Suočio se s ovom temom i svoje viđenje dao u knjizi “Teorija boja”. Ova knjiga nije imala veliki naučni značaj, ali je bila inspirativna za umetnike i filozofe u 19. veka. Gete nam je dao prva objašnjenja o bojama i rekao da su ona samo ljudska iluzija, odnosno ljudska vizuelna, perceptivna karakteristika, i da je čovek zahvaljujući receptorima u oku u stanju da vidi samo jedan deo elektomagnetnog spektra koji zovemo vidljivim spektrom.

Niste džaba krečili

Često zaboravljamo važnost boja i ne pridajemo im dovoljno pažnje iako nas nauka podseća da u stresnim situacijama ponekad treba samo pustiti malo boje u život da učini svoje i opustiti se. Sreća i ljubav jesu boje samo nekoliko nijansi daleko od nas.

A sada zažmurite i probajte da zamislite bezbojni svet, sigurno da nećete dugo izdržati jer ne možete zamisliti nepostojanje. Mislite malo o tome. Vratite svetlost u svoj život i oživite boje. One su kao i duga na nebu samo naša iluzija ali i važan sastojak našeg života.

Intimna i potresna, suptilna i originalna, priča Sonje Ćirić iznosi iluzije i meandre jedne savremene veze, i to tako da se čitaocu sve vreme steže grlo jer se u svim tim scenama prepoznaje.

Čitajte

• knjiga