Nekadašnji književni blokbasteri koji su pali u zaborav

Veoma je teško znati koje će se knjige dugo pamtiti, a koje će biti samo prolazni hit. Istina, zabrinjavajuća za autore željne da ostave nešto za sobom, glasi da gotovo sve knjige budu zaboravljene posle najviše nekoliko generacija.

Ponekad, ovako sentimentalna kakva jesam, razmišljam o svim knjigama za koje čovečanstvo nikad neće imati ni prilike da sazna. Inkunabule, kako se nazivaju knjige štampane pre 1500. godine, mahom postoje u samo jednom primerku. Koliko je knjiga, prema tome, potpuno nestalo?

Umesto da počnem da naričem nad ovim neverovatnim gubitkom, odlučila sam da pročitam nešto o obrascima zaboravljanja. Kako objašnjava istoričarka književnosti Liz Džejlant, prisutna je zanimljiva tendencija da literatura namenjena takozvanom prosečnom (eng.: middlebrow) čitaocu pada u zaborav više od one štancovane za mase (eng.: lowbrow) i one namenjene intelektualnoj eliti (eng.: highbrow). Ovi termini su mi poznati, zato što su ove distinkcije ukorenjene u frenologiji, uznemirujuće rasističkoj nauci. Nažalost, još su u upotrebi. Pogledajte, recimo, ovaj nedavni članak u kom se pitaju kud je nestala „middlebrow“ kultura.

Naročito fascinantan u vezi s delom Liz Džejlant jeste njen fokus na romanu Forever Amber. Reč je o poluzaboravljenom blokbasteru i najvećem bestseleru u kategoriji fikcije 1945. godine. Uticaj ovog romana na kulturu se tu i tamo još oseća. Kao prvo, on je razlog što je Amber *[Engleska reč za ćilibar. (Prim. prev.)] danas uobičajeno žensko ime na engleskom govornom području – njegova heroina ga je, naime, prva ponela. Kao drugo, ako pogledate na sajtu Goodreads, videćete da ga ljudi još čitaju – svakog meseca pojavi se nekoliko novih ocena i kritika. Zatim, postoje i nova izdanja, objavljena u sklopu edicije „Rediscovered Classics“ („Ponovo otkriveni klasici“) Čikago rivju presa (Chicago Review Press). Dabome, ovo o ponovnom otkrivanju podrazumeva da je izvestan period bio zaboravljen.

KOJE SU KNJIGE BILE BLOKBASTERI?

Ovo me je nagnalo da potražim još neke knjige koje one godine kad su objavljene bile bestseleri. Koji su bestseleri pretočeni u filmove i doživeli brojna izdanja? Kako su izdržali probu vremena? Ako ste radoznali da vidite o kojim je bestselerima reči, Lit Hub je sastavio veoma dobar pregled, koji ide unatrag sve do 1918. godine. Mnoge knjige koje su u svojoj godine bile blokbaster zadržale su se u kulturi, poput romana Na zapadu ništa novo, Plodovi gneva i Silmarilion. Za mnoge sam, međutim, prvi put čula.

Pored toga što mnogo čitam, odrasla sam okružena mnoštvom knjiga, zbog čega su mi dosta dobro poznate i one koje su bile popularne pre mog vremena. Ne želeći da se oslonim isključivo na sopstveno znanje o tome koje su knjige zaboravljene, a koje nisu, ipak sam konsultovala Goodreads da vidim da li, kao u slučaju Forever Amber, kritike i dalje makar povremeno pristižu. Razvila sam neku vrstu taksonomije ovih zaboravljenih književnih blokbastera. Teoretisala sam o tome koja se supkultura možda seća tih knjiga, o promenama trendova i tome zašto se knjige uopšte tako dobro prodaju. No čak i pored toga nemam naročito dobra objašnjenja zašto su neki blokbasteri potonuli u zaborav. Možda ćete vi imati neku teoriju.

ZABORAVLJENI BESTSELERI, TIP 1: SAMO ZA FILMOFILE

Fanovi Olivije de Haviland imaće prilike da se podsete i blokbastera i zaboravljenih hitova. Igrala je u Prohujalo s vihorom, naravno, filmskoj adaptaciji istoimene knjige, najprodavanije 1936. i 1937. godine. Pojavila se i u filmu Not as a Stranger (I ne kao stranac), čiji je literarni predložak bila istoimena knjiga koja se i na koricama novog izdanja hvalila svojim statusom bestselera. Uprkos tome, potonji roman je na Goodreadsu sakupio 258 ocena i 35 kritika. U poređenju s njim, Gone with the Wind (Prohujalo s vihorom) ima preko 1,1 miliona ocena i više od 22 hiljade kritika.

I ne kao stranac, čiji sam zaplet morala da potražim u Vikipedijinom članku o filmu istog imena – zato što članak o knjizi ne postoji – priča je o vrednom studentu medicine koji se oženi medicinskom sestrom starijom od sebe, koja mu svojom ušteđevinom finansira studije. Ne sviđa mu se naročito i vara je, ali neću da vam kvarim kraj. Knjiga više nije u štampi, pa ćete, ako želite da ga saznate, morati da se potrudite da je pronađete u nekom antikvarijatu. Ili možete pogledati film, u kom glavnu ulogu igra Frenk Sinatra.

ZABORAVLJENI BESTSELERI, TIP 2: PRIČE IZ BIBLIJE

Verujem da faktor koji značajno doprinosi padanju nekog naslova u zaborav jeste i slabljenje položaja hrišćanstva kao vodeće religije u američkom društvu. Nedavna Pjuova (Pew) studija kazuje da su Amerikanci i dalje većinom hrišćani. Njihov procenat je, međutim, proteklih decenija u stabilnom opadanju. Sledeća najbrojnija grupa ljudi jesu oni koji uopšte nisu religiozni.

Biblijski epovi i istorijska fikcija čiji su junaci religijske figure bila je u prohujalom veku vrlo uobičajena i izuzetno popularna. Zahvaljujući ljubavi moje majke prema filmovanim biblijskim epovima, naslovi nekih blokbastera su mi dobro poznati. Jedan je iz 1953. godine i zove se The Robe (Odora). Roman prati put odeće u kojoj je Isus otišao na raspeće, a koju jedan rimski vojnik posle dobije na kocki. Ova knjiga više je na nivou Forever Amber i nije uistinu zaboravljen bestseler. Ako je suditi prema podacima sa Goodreadsa, još se čita.

Neke druge biblijske i religijske priče nisu toliko potrajale. Godine 1946. najprodavanija je bila knjiga Čudesna zvona (The Miracle of the Bells), koja je 1948. posližila kao literarni predložak za film istog naslova, u kom je jednu od glavnih uloga igrao Frenk Sinatra. Na Goodreadsu ima bednih petnaest kritika. Blokbaster Bernadetina pesma iz 1941. poznat je filmofilima, zahvaljujući Oskaru za najbolju glumicu kojim se ovenčala Dženifer Džons za ulogu u filmskoj adaptaciji tog romana. Što se same knjige tiče, na Goodreadsu ima samo 111 kritika. Roman The Cardinal (Kardinal) Henrija Mortona Robinsona bio je 1950. prodavaniji od svih ostalih izdanja iz žanra fikcije. Istoimeni film koji je 1963. godine snimljen po njemu diči se postavom sastavljenom od poznatih glumaca i time što je bio nominovan za Oskara u čak šest kategorija. Na Goodreadsu ovaj roman ima čitavih šezdeset kritika.

Čitaoci u malobrojnim kritikama zaboravljenih knjiga pominju kako su te davne bestselere potražili iz čiste radoznalosti. Međutim, u slučaju romana sa religijskim temama, mnogi u svojim kritikama konkretno kažu da su te knjige povezane s njihovom verom. Što su sve samo dodatni dokazi u prilog mojoj tvrdnji da ove knjige više ne privlače široke mase čitalaca.

ZABORAVLJENI BESTSELERI, TIP 3: KONTROVERZA SE DOBRO PRODAJE – NEKO VREME

Mnogi blokbaster naslovi podignu veliku prašinu pošto se pojave u izlozima knjižara. Forever Amber bila je u mnogim američkim saveznim državama zabranjena kao pornografija, ali svejedno se prodavala bolje od ijedne druge knjige koja je četrdesetih godina prošlog veka debitovala na tržištu. Isto tako, decenijama su se lomila koplja oko toga da li je roman Ubiti pticu rugalicu primereno štivo za školsku lektiru. Više o cenzuri knjiga čitajte ovde, ali i na ovom linku.

Klasik američke književnosti.

Čitajte

Neke druge knjige čije je objavljivanje izazvalo pometnju nisu imale trajnu popularnost. Roman Strange Fruit (Čudno voće) našao se 1944. na vrhu top-liste bestselera. Autorka je nespretno opovrgavala svaku povezanost sa istoimenom pesmom Bili Holidej iz 1939. godine. Roman, koji obuhvata i linčovanje, govori o tragičnom kraju tajne ljubavi belca i crnkinje. U Bostonu i Detroitu bio je zabranjen kao „razvratan“. Ova knjiga neko vreme čak nije mogla da cirkuliše putem Pošte SAD, što se promenilo tek posle intervencije predsednika Frenklina D. Ruzvelta, do koje je došlo na molbu njegove supruge.

NEZABORAVNA KRITIKA ZABORAVLJENE KNJIGE

Još jedna knjiga koju je prekrio zaborav jeste By Love Possessed, iz 1957. godine. Uprkos tome što je njen autor Džejms Guld Kozens bio dobitnik Pulicerove nagrade (za roman Guard of Honor, Počasna straža, iz 1948.), izgleda da se vrlo malo čitalaca potrudilo da se informiše o njegovom dotadašnjem radu. By Love Possessed (Obuzet ljubavlju) ima na Goodreadsu 119 ocena i jedanaest kritika. Uzmemo li to kao merilo, čini se da je to najzaboravljenija knjiga koju sam pronašla! Roman, inače takođe nominovan za Pulicerovu nagradu, obuhvata četrdeset devet sati u životu jednog advokata, tokom kojih se on priseća nekih pojedinosti iz svog profesionalnog života. Reč je o još jednoj kontroverznoj knjizi, koju su čitaoci i kritičari proglasili antikatoličkim, antisemitskim i rasističkim delom.

Daleko zanimljivija od same knjige jeste recenzija iz pera književnog kritičara Dvajta Mekdonalda, naslovljena „By Cozzens Possessed: A Review of Reviews“ – otprilike: „Opsednuti Kozensom: kritika svih kritika“ – za koju se smatra da je doslovno torpedovala Kozensovu karijeru i koju nazivaju jednom od najpogubnijih kritika svih vremena). Pošto sam je pročitala, optužiću i samu kritiku za rasizam i mizoginiju. Ipak, predstavlja fascinantno štivo, u kom pomenuti kritičar iz rečenice u rečenicu lamentira nad niskim standardima čitalaca i strahuje kakvo će biti potencijalno zaveštanje ovog krajnje osrednjeg dela. Posmatrano s ove distance, reč je o prilično smešnom pravljenju magarca od komarca. Kritičari jesu važni, ali zapravo nisu ti koji odlučuju koje će knjige trajati. *[Ipak, ova Mekdonaldova kritika nikada nije zaboravljena. (Prim. prev.)]

ZABORAVLJENI BESTSELERI, TIP 4: PROPALI BEZ OSTATKA U BEZDAN ZABORAVA

Kao što sam već rekla, bestseleri po pravilu dospevaju na veliki ekran. Neki od tih filmova, zahvaljujući poznatim glumačkim ili rediteljskim imenima, nadživeli su svoje literarne predloške. Ponekad se, međutim, čak ni filmovi nisu zadržali u pamćenju. Filmovi, naime, nisu bili ni izbliza pristupačni kao knjige, s obzirom na to da prvih sedamdeset pet godina postojanja ovog medija praktično niko nije posedovao privatne kopije filmova.

To je značilo da su neke knjige koje su otišle u zaborav pretočene u filmove koji su otišli pravo za njima. Uzmimo, na primer, The Black Oxen (Crni volovi) naučnofantastičnu priču o ženi koja se podvrgava procesu podmlađivanja. Knjiga je bila bestseler 1923, a iste godine je po njoj snimljen istoimeni film, u kom je jednu od glavnih uloga igrala legenda nemog filma Klara Bou. Ovaj roman ima 49 ocena i devetnaest kritika na Goodreadsu. Što je još gore, kompletna verzija filma je komercijalno nedostupna, a sve postojeće kopije za koje se zna nepotpune su i u nekompatibilnim formatima.

Slično tome, besteler The Private Life of Helen of Troy (Privatni život Lepe Jelene), objavljen 1926, pretočen je 1927. godine u nemi film. Knjiga na Goodreadsu ima 107 ocena i dvadeset jednu kritiku. Priča prati naslovni mitološki lik, ali tajming filma nije mogao biti gori. Naime, 1927. bila je godina rođenja zvučnog filma, kada je eri nemog filma naglo odzvonilo. U Britanskom institutu za film (British Film Institute) sačuvana je samo jedna, i to nepotpuna kopija ovog filma.

BUDUĆNOST ZABORAVLJENIH BESTSELERA

Ove zaboravljene knjige, gotovo odreda pretočene u isto tako zaboravljene filmove, deluju mi kao nešto što se tie savremenih čitalaca i gledalaca. Posedujem veliku zbirku knjiga, ali ne i fizičke kopije većine svojih najdražih filmova. Striming mediji dovode do toga da se filmovi i serije pojavljuju i nestaju na raznoraznim platformama, a mnoge koji su proizvedeni za striming nemoguće je kupiti u fizičkom formatu.

Prema tome, mada o svemu napravljenom u eri interneta razmišljamo kao o večitom, podozrevam da će knjige i filmovi snimljeni po njima ostati izgubljeni. To znači da su među nama budući zaboravljeni bestseleri. Ako želite da vam navedem primer knjige za koju mislim da će je možda snaći takva sudbina, evo je: Hillbilly Elegy (Gorštačka elegija). Ne spada u žanr fikcije – autobiografska je 😉. Međutim, bila je ogroman bestseler, namenjen „prosečnom“ čitaocu. Takođe, doživela je filmsku adaptaciju, ali u produkciji jednog striming servisa, pa je tako ovaj film, sve i ako ste hteli, bilo nemoguće kupiti. Kad se sve sabere i oduzme, poseduje sve odlike hita kome je predodređeno da ga proguta u zaborav.

Ako želite da čujete moje mišljenje o tome koji će se blokbasteri nekad u budućnosti proučavati na studijama engleske književnosti, kladim se da će se književni serijali Twilight (Sumrak) i Fifty Shades (Pedeset nijansi) pre ili posle naći u nekim nastavnim planovima i programima. Knjige poput njih, koje su u isto vreme doživele planetarnu popularnost kod čitalaca i krajnji prezir kritičara (primer), imaju štošta da kažu o kulturi koja ih je pretvorila u fenomene.

ZAKLJUČAK

Odlučila sam da pročitam jedan zaboravljeni blokbaster. Moj izbor je pao na The Black Oxen, koji mi zvuči zanimljivo – ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je reč o naučnofantastičnom romanu iz dvadesetih godina prošlog veka proizašlom iz pera jedne žene. Možda ne bi bilo loše da i vi odaberete neki. Ako je vam pomisao da knjige padaju u pomrčinu zaborava pretužna da je podnesete, uradite koliko možete: sačuvajte barem jednu u vlastitom sećanju.

• knjiga