Čitanjem do vizualizacije – Bil Brajson

Sedim u kancelariji u zapeklom julskom danu, preslažem gomile dokumentacije zarad najmučnijeg državnog nameta nazvanog tako kratko PDV i divim se sopstvenoj snazi da ovo radim iz meseca u mesec. Kažu ovdašnji duhovni učitelji ako želite nešto da promenite ponašajte se kao da to već imate – vizualizirajte. Tako sam ja juče htela da sebi kupim šešir za plažu, onaj slamnati sa velikim obodom pa ga držim rukom, kao lepotice sa instagrama, da mi ga vetar ne odnese, dok pijem koktel duginih boja sa puno leda, u koji je uboden mali šareni papirni suncobran i najmanje pet raznobojnih slamčica. Gledam u plavetnilo ispred sebe i ne mogu da odvojim šta je more a šta nebo. Plaža je jedna od onih još neotkrivenih, mala, peskovita, nepristupačna u četinarskoj šumi. Uživam u prirodi, čuju se zrikavci, dok se smenjuju mirisi mora i borovine.

U ruci držim knjigu, skoro da sam je i pročitala. Naginjem se iz vizualizacije da vidim svoj izbor za ovaj idealan letnji dan. Prepoznajm korice i odmah pogađam ko bi to mogao biti.

“Bil je proputovao evropski kontinent sa rancem na leđima u potrazi za iskustvom života, pivom i ženama.”

Bil Brajson je prvi put doputovao u Evropu početkom sedamdesetih godina, žgoljav, stidljiv i sam ali sa nesputanim smislom za humor. U to vreme jedini jeftini letovi sa američkog kontinenta ka Evropi odvijali su se između Njujorka i Luksemburga s tankovanjem goriva na aerodromu u Rejkjaviku, takoreći - naokolo. Ti avioni su bili uveliko zašli u godine da su maske s kiseonikom povremeno ispadale, ničim izazvane, i ljuljuškale se iznad glava začuđenih putnika sve dok neka stjuardesa ne bi pristigla s čekićem i ustima punim eksera da dovede stvari u red. Vrata toaleta znala su da se naglo otvore, ukoliko ih ne biste vešto pridržavali nogom, što je u svaku potrebu koju je putnik nameravao unutra da obavi, unosilo dozu izazova - opisivao je svoje prekookeansko putovanje u knjizi.

Tih godina kao i mnogi znatiželjni putnici njegove generacije Bil je proputovao evropski kontinent sa rancem na leđima u potrazi za iskustvom života, pivom i ženama. Imao je dvadeset godina i jurio je neopterećen životnim iskustvom ka savršenom svetu. Četiri meseca lutao je Evropom kroz Britaniju, Irsku, Skandinaviju, Nemačku, Švajcarsku, Austriju i Italiju. Bilo je to njegovo najsrećnije leto, pa je odlučio da se vrati i narednog, ali ovaj put sa društvom koje mu je pravio drug iz srednje škole, što će se kasnije pokazati kao kardinalna greška. Najbolje što se moglo reći za putovanje sa Stivenom Kacom, napisao je on, jeste da je tog leta velikodušno spasao ostatak američke populacije od njegovog društva.

“Split je bio prva destinacija i odmah ga je vratio u sećanja na studentsko putovanje, kada se konačno zaljubio u najlepšu devojku koju je ikada video, a zvala se tako jednostavno Marta.”

Dospevši u Englesku, početkom sedamdesetih godina, upoznaje ženu svog života i ponosno preuzima titulu britanskog zeta, međutim, u tom periodu nije imao puno prilike da poseti Evropu, osim nekoliko sporadičnih i kratkih putovanja koja se ne računaju. U nameri da ispravi grešku, dvadesetak godina kasnije, odlučuje se da krene istom rutom sa najsevernije tačke evropskog kopna u Norveškoj i da nastavi na jug sve do Istanbula, u nameri da obiđe što više mesta koje je tada posetio sa Kacom. Njegovo putešestvije po Evropi ovaj put odvijaće se početkom devedesetih godina prošlog veka, i dalje bez tehnologije koju sada poznajemo što će, u odnosu na današnja, nama znana putovanja, zahtevati mnogo više visprenosti, snage i vremena. Na izuzetno duhovit način opisivaće gradove, događaje, saobraćajne veze i iznenadne situacije u koje se uplitao što svojom greškom, što sticajem okolonosti.

“Kako je jedan rođeni amerikanac, nastanjen u severnom Jorkširu, doživeo naše prostore, u vreme ekonomskih previranja i nezapamćene inflacije biće opisano u čitavom jednom poglavlju knjige „Ni tamo ni ovde“.”

Na tlo tadašnje Jugoslavije, koja je živela svoje poslednje srećne dane, doleteo je iz Beča. Split je bio prva destinacija i odmah ga je vratio u sećanja na studentsko putovanje, kada se konačno zaljubio u najlepšu devojku koju je ikada video, a zvala se tako jednostavno Marta. Mada u toj fazi putešestvija, kako je kasnije priznao u knjizi, ni Kac, pod određenim osvetljenjem nije bio za bacanje. Od Splita do Beograda put ga je vodio dalje preko Sarajeva. Kako je jedan rođeni amerikanac, nastanjen u severnom Jorkširu, doživeo naše prostore, u vreme ekonomskih previranja i nezapamćene inflacije biće opisano u čitavom jednom poglavlju knjige „Ni tamo ni ovde“.

Nakon dve decenije koje je sa svojom suprugom i četvoro dece proveo u Engleskoj, Bil Brajson odlučuje da se na neko vreme vrati u Ameriku. Razlozi su šaroliki, od realnih i razumljivih - da deca iskuse život u njegovoj rodnoj zemlji preko komičnih - da žena može da uživa u kupovini čak do deset uveče, do onog sa dozom crnog humora, smatrajući ga najvažnijm – zbog saznanja da tri miliona i sedamsto hiljada Amerikanaca veruje da su ih, u nekom trenutku, oteli vanzemaljci pa je shvatio da je preko potreban svom narodu. Pre nego napusti Ujedinjeno Kraljevstvo odlučuje se na oproštajno putovanje tako što će ostrvo proputovati uzduž i popreko. Svoja zapažanja prožeta britkim humorom izneće u svojoj knjizi putopisa „Beleške s malog ostrva“ a koja je dobila i nastavak pod nazivom „Putovanje u Mali Dribling“.

Sa svojim nenadmašnim smislom za humor i nepogrešivim okom za neobično i neočekivano, Brajson nudi pronicljiv uvid u današnju Britaniju — ono najbolje i ono najgore u njoj.

Čitajte

Englesku je prvi put ugledao jedne davne maglovite martovske noći. Koliko je  bila drugačija tog proleća zapamtiće samo zato što je pre puta, 20. marta 1973. godine, kupio primerak Tajmsa. U to vreme je jedna funta vredela 2.46 dolara a prosečna nedeljna neto plata je bila 30.11 funti. Crno-beli televizor koštao je šezdeset, kolor trista, radio šesnaest a prosečan obrok jednu funtu. Sve ove podatke je dobro znao, kada je stigao, jer je u Tajmsu bilo istaknuto obaveštenje Vlade o trenutnim cenama i kako će na njih uticati rigorozan nov porez po imenu PDV, čije se uvođenje očekivalo za nedelju dve.

PDV… je odjeknuo u mojoj glavi i razbio vizualizaciju na komade. Stropoštala sam se u stvarnost odskačući kao kanta niz stepenice, ali sam ipak u letu, pre otrežnjujućeg pada, uspela da upalim muziku da lepše doživim lični pečat letnjeg dana. Dohvatila sam miša i krenula, ko ašovom, da kopam po dokumentima. Pre nego što državi pružim to zadovoljstvo plaćenog PDV-a želim da vas upozorim, čuvajte se Bila Brajsona, zajedljivim komentarima i vrcavim humorom može kod Vas izazvati gromoglasan smeh i zacenjivanje, pa savetujem da ga čitate daleko od javnih mesta, da ne biste naglim i glasnim smehom privukli neželjenu pažnju.

Takođe, za one koji ipak ostaju u gradu, da znaju da se sve knjige Bila Brajsona mogu nabaviti bez lekaskog recepta, a ublažavaju bolove u vratu, smorenost, nedostatak volje i druge tegobe koje prate dnevni stresovi. Odličan je i protiv promena raspoloženja, nervoze, manjih emotivnih povreda a jedna od najčešće uočenih nuspojava, prilikom konzumiranja ove literature, je što su velike šanse da kod vas pojača želju za putovanjem, slobodom i novim sazanjima.

• knjiga