Beograd koji ne poznajete ili kog se sećate… Jovan Đorđević, po struci školovani muzičar i pedagog, pasionirani je fotograf koji je, šetajući ulicama glavnog grada, ukrao od zaborava ljude, ulice, zgrade, atmosferu šezdesetih godina prošlog veka. Dvojezična foto-monografija „Beograd naše mladosti – Belgrade of our youth“ sadrži 240 fotografija nastalih u periodu između 1959. i 1969. godine i predstavlja hroniku jednog vremena.
Knjigu su priredili Branka Nakaniši, ćerka Jovana Đorđevića, i Dragoljub Gajić.
Goran Malić, umetnik, kritičar i istoričar fotografije, u „Ogledu o trajnosti i vremenu“ na početku knjige ističe da su se za „sedam decenija njegovog bavljenja fotografijom izmenjali mnogi ukusi, a mnogi stilovi prohujali. Jovan je ostao veran svom stilu, a to je ono što se među kreativnim fotografima oduvek opisivalo samo jednim izrazom: stil poštene fotografije“.
Nakon završene Muzičke akademije u Beogradu 1957. na Odseku za kompoziciju Jovan Đorđević je proveo radni vek najpre kao profesor teoretskih predmeta u Muzičkoj školi „Stanković“, a zatim kao direktor iste škole. Bio je član foto-kluba „Beograd“ od ranih šezdesetih do 1987. godine. Odselio se sa porodicom u Ameriku 1982. godine. Živi u Sijetlu u državi Vašington.
“Fotografija kao nekakav katalizator, pomogne pamćenju da vrati zaboravljeno.”
„Ako se upitam šta za mene znači fotografija, moram da se vratim na staro osećanje koje me je uvek uznemiravalo: prolaženje, nestajanje, a naročito – zaboravljanje. Stvari, ljudi, događaji jednostavno izvetre iz pamćenja kao da ih nikad nije bilo. Fotografija onda, kao nekakav katalizator, pomogne pamćenju da vrati zaboravljeno. Snimam devojku, izazovnu. Smatra da je mladost večita. Snimam staricu – hoda pogrbljena, poštapa se. Ispod kaputa viri crna stara čipka… možda ju je nosila i kao mlada, izazovno“, istakao je Đorđević.
Beograd je Jovanu Đorđeviću bio osnovna tema kada je za radove dobijao nagrade na Salonu fotografije „20. oktobar“ i objavljivao fotografije u časopisu „Foto-kino revija“.
„Po Beogradu sam naročito voleo da snimam one kućerke sa čijih se fasada ljuštio malter, a šaloni samo što se ne otkače sa zarđalih šarki. Vreme je ostavilo traga na njihovim licima. Imaju istoriju – svoju priču. Mnoge su u međuvremenu otišle u zaborav. Na njihovom mestu stoje nove, bez istorije. Srećom, fotografije pamte. Beograd se brzo menja. Mnogi su ga rušili, a i mi sami. Treba ga stalno spasavati od zaborava.“
Temi Beograda Đorđević se povremeno vraćao i kasnije kada je iz Amerike dolazio da poseti rodni grad. Jovan Đorđević danas ima 93 godine i još uvek fotografiše.
„Snimam prvenstveno za sebe, pa sam bio iznenađen kada sam saznao koliko su interesovanja izazvale moje fotografije kada su se pojavile na društvenim mrežama. Moram da zahvalim ćerki Branki koja je okačila fotografije na Fejsbuku a da me nije ni pitala. Njoj i mnogim drugim znanim i neznanim zahvaljujem što su došli na ideju o stvaranju monografije“, istakao je Đorđević.
Beograd nije samo na slikama, Beograd je glavni junak i mnogih knjiga koje možete pročitati na Bookmate aplikaciji.