Bambi – dirljiva priča o lanetu ili jezivo predskazanje?

„Bambi“ je dirljiva priča o lanetu koje nalazi ljubav i prave prijatelje u srcu šume. Međutim, originalna priča koju je Dizni adaptirao 1942. godine ima mnogo mračnije korene koji se odnose na antisemitizam i progon Jevreja u Austriji tokom dvadesetih godina prošlog veka.

Danas, novi prevod koji je 18. januara izašao u okviru izdavačke kuće Prinston Pres, nastoji da potvrdi pravu ulogu koje remek-delo Feliksa Saltena zauzima u literaturi i da, ovoga puta, stavi akcenat na upozorenje koje je pokušavao da prenese, a koje se odnosilo na to da će u godinama koje dolaze Jevreji biti progonjeni i ubijani. Takođe, ono što će novi prevod predstaviti je daleko od obične dečije priče – „Bambi“ je parabola o nehumanom tretmanu koji su imali Jevreji kao i ostale nacionalne manjine u fašističkom svetu. 1935. je ova knjiga bila zabranjena od strane nacista koji su je tumačili kao političku alegoriju o položaju Jevreja u Evropi. Delo je bilo spaljeno i okarakterisano kao jevrejska propaganda.

„Tamna strana „Bambija“ je uvek bila prisutna, ali ono što se dešava na kraju je u velikoj meri skriveno uz pomoć Dizni korporacije koja je preuzela knjigu i od nje napravila patetičan, doslovno glup film.“ - izjavio je Džek Zipes, profesor nemačke književnosti na Minesota Univerzitetu i prevodilac novog izdanja ove knjige.

„Saltenov roman „Bambi, život u šumi“ je potpuno drugačiji od toga. To je knjiga o preživljavanju u sopstvenom domu. Od trenutka rođenja Bambi je u konstantnoj opasnosti od lovaca koji opsedaju šumu i napadaju neselektivno ubijajući koju god životinju oni žele. Brzo postaje očigledno da sve šumske životinje žive u strahu i ta činjenica sve vreme drži čitaoca na ivici stolice – sve životinje su progonjene. Ipak, mislim da je ono što najviše potresa čitaoce činjenica da i među životinjama postoje izdajnici, one životinje koje su u dosluhu sa lovcima. Nakon što je Bambijeva majka ubijena, strada i njegov voljeni rođak Gobo, koji je naveden da pomisli da je poseban i da će zbog toga lovci biti dobri prema njemu. Bambi takođe biva ranjen, ali uspeva da preživi zahvaljujući starom princu, veličanstvenom jelenu, koji ga prihvata kao sina. Nažalost, ubrzo i stari princ umire i ostavlja Bambija potpuno samog i bez ičije zaštite. Bambijeva priča nema srećan kraj. On je potpuno sam. To je tragična priča o usamljenosti i samoći sa kojom su se susreli Jevreji i druge nacionalne manjine. Na kraju, neizbežan je osećaj da su Bambi i ostale životinje rođene samo da bi bile ubijene. Oni znaju da će biti lovljeni – i znaju da će umreti. Jednostavno nemaju izbora.“ U jednom trenutku u romanu na drvetu razgovaraju dva lista i raspravljaju se o tome zašto moraju pasti na zemlju i šta će im se tada dogoditi. „Ovi listovi na veoma mračan način govore o ozbiljnim pitanjima koje i čovek postavlja sam sebi – niko ne zna šta će mu se dogoditi kada umre.“

Salten, koji je tokom tinejdžerskih dana promenio ime da bi se u austrijskom društvu „demarkirao“ kao Jevrejin, je za hleb zarađivao radeći kao novinar u Beču. Veruje se da je jasno mogao da vidi u kom smeru duvaju politički vetrovi kao i da je predvideo holokaust. Kao dečak je osetio netrpeljivost prema svojoj naciji, jer su u to vreme u Austriji i Nemačkoj, Jevreji okarakterisani kao glavni krivci za gubitak u Prvom svetskom ratu.

Pišući priče o divljim životinjama Salten je želeo da prevaziđe mnoge predrasude koje su njegovi čitaoci imali o jevrejskom narodu, kao i o drugim manjinama. To mu je omogućilo da govori o progonu Jevreja sa onoliko slobode koliko je želeo, i mogao je da bez podučavanja navede čitaoce da osete dozu empatije prema potlačenim grupama, jer je Bambi mogao potpuno otvoreno da dovede u pitanje okrutnost svojih tlačitelja. Mnogi drugi pisci, poput Džordža Orvela, su izabrali upravo životinje za sve važne poruke koje su želeli da prenesu, jer su na taj način mogli najlakše da se uhvate u koštac sa svim problemima koje su iznosili pred čitaoce. Želeli su da čitaoci, kada okrenu poslednju stranicu knjige, pomisle – ovo je tragedija.

Kada je Nemačka 1938. godine zauzela Austriju Salten je pobegao u Švajcarsku. Tada je već prodao filmska prava jednom američkom reditelju i to za samo hiljadu dolara koji ih je zatim prodao Dizniju. Sam Salten nikada nije zaradio ni peni od čuvene adaptacije. Od strane nacista mu je oduzeto austrijsko državljanstvo, a svoje poslednje godine je proveo usamljen u Cirihu, da bi 1945. umro, poput Bambija, bez bezbednog mesta koje bi zvao dom.

Siromašni mladić je odgojio lavića, medveda i vučića. Kada su životinje odrasle pomogle su mu da savlada zmaja i spase princezu. Izvor: Stare italijanske bajke (Beograd: IKP Geca Kon, 1938)

Slušajte

• knjiga