Baba Jaga, leteći avan i kuća na pilećim nogama

Ni dan danas nije mi svejedno kad pomislim na misterioznu bakicu jezivog pogleda koja možda baš nas vreba iz mraka.

Iako nije poznato odakle tačno potiče taj dodatak Jaga neosporno je da je sam lik Baba Jage nastao iz  mitologije, a oformljen je u periodu između 18. i 20. veka u ruskim narodnim bajkama gde je u najranijim interpretacijama predstavljena kao slovenska paganska boginja i jedan je od najpopularnijih likova. Spominje se u mnoštvu bajki kao što su: „Baba Jaga“, „Vasilisa Prekrasna“ , „Guske labudice“.

Kako je domišljata devojčica prevarila svoju maćehu i Baba Jagu-koštanu nogu. Izvor: Ruske narodne priče A. N. Afanasjev (Opatija: Otokar Keršovani, 1978)

Slušajte

Od samog opisa ove najčešće negativke se i meni, plašljivoj tridesettrogodišnjakinji, diže kosa na glavi. Prizor gnusne, jezive, mršave žene sa koščatim nogama, večito u ritama i raščupane kose koja u avanu leti po šumi dok metlom zameće trag nije baš najprijatniji za zamišljati, ali upravo tako se opisuje ovaj lik u najstrarijim narodnim pričama.

Dok tako leti i tučkom progoni svoje žrtve podiže strašnu oluju tokom koje nastaje grozna tišina, kao da na svetu više nema nikog živog, svi joj se sklanjaju sa puta, a čak i vode prestaju da teku. Živi u šumi, u kolibi sa pilećim nogama ograđenoj kostima i lobanjama koja u svakom trenutku može da je odvede gde god poželi. Smatra se da je kuća veza između dva sveta i da je upravo Baba Jaga spona koja vezuje žive i mrtve.

“Od njene ruke gotovo uvek stradaju oni koji je ne poštuju i koji ne umeju da se izbore sa njenim nepredvidivim karakterom.”

Poseduje raznolike moći koje koristi i za dobro i za zlo, a ima i gomilu pomoćnika u vidu životinja poput pasa, mačaka, miševa i labudova. Ipak, iako ima natprirodne moći ona nije nepobediva i glavni junaci često uspevaju da je nadmudre i pobede, neretko uz pomoć nekog magičnog predmeta. Od njene ruke gotovo uvek stradaju oni koji je ne poštuju i koji ne umeju da se izbore sa njenim nepredvidivim karakterom, jer ona varira između dobročinioca i zlikovca pomažući likovima ili ih ometajući.

Svi ruski pisci i pesnici su odrasli na ruskim bajkama, a mnogi od njih su iste kasnije preradili ili ih korisitili kao inspiraciju za svoja dela.

Aleksandar Afanasjev, ruski mitolog i pisac koji je sakupio jednu od najvećih zbirki ruskih priča i time dao ogroman doprinos očuvanju ruskog folklora, u bajci o Baba Jagi pripoveda priču koje se i danas plaše ruska deca. U ovoj bajci zla maćeha svoju pastorku šalje kod Baba Jage da joj služi, ali ispostaviće se da je ona imala drugi plan – želela je da je pojede! Sirota devojka je smislila plan za bekstvo u kom su joj pomogle šumske životinje pa čak i neživi predmeti, jer je prema svima bila pažljiva i dobra.

Baba Jaga je neosporno do danas ostala intrigantan mitološki lik čija se uloga i značenje još uvek istražuju i tumače, jer svakoj priči u kojoj se spominje dodaje dozu misterije i uliva nesigurnost u čitaoca koji uglavnom do poslednjeg trenutka ne može da dokuči da li su njene namere dobre ili zle, a to možete i sami proceniti zahvaljujući redakciji Bookmate servisa koji nam u sklopu projekta 365 priča za laku noć ovog juna donosi upravo ovu bajku.

• knjiga