Iako tokom čitanja naučnofantastičnih romana američkog pisca Endija Vira u velikoj većini slučajeva pojma nemam o čemu on to piše i šta sam upravo pročitala, malo je reći da ga naprosto obožavam. S tim u vezi, da ovaj pisac napiše listu za kupovinu ili “to-do” listu, i to objavi kao knjigu, bila bih prva u redu da to pročitam. I dopalo bi mi se!
Endi Vir je rođen 1972. godine u Kaliforniji, kao jedino dete u porodici zaljubljenoj u nauku. Odrastao je na romanima Isaka Asimova i Artura Klarka, koji su možda imali i najveći doprinos tome da se Vir oproba u pisanju. Već u svojim dvadesetim godinama počeo je da piše, a napisane radove objavljivao je na svojoj internet stranici. Najveću pažnju javnosti privukla je njegova kratka priča pod nazivom “Jaje”, objavljena 2009. godine, a koja na jedan alegoričan način govori o reinkarnaciji, i do sada je prevedena na oko trideset jezika.
Svoju karijeru, Endi Vir započeo je kao softverski inženjer za nekoliko različitih firmi, a za sve to vreme, nikad nije skrivao svoju ljubav prema tajnama svemira i astrofizici.
Trenutno je najpoznatiji po svom romanu prvencu pod nazivom “Marsovac”, a u trenutku kada ga je objavio, zanimljivo je da maltene niko nije hteo da ga kupi, te je Vir bio prinuđen da celu priču objavi na svojoj internet stranici, te je svako mogao da je pročita, i to besplatno. Prvi primerak romana prodao je za svega 99 centi, a nakon nekog vremena, “Marsovac” je dospeo na listu bestselera, da bi na top listi časopisa Njujork Tajms došao do dvanaestog mesta. Kulminaciju je ovo delo doživelo 2015. godine kada je snimljen istoimeni film sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi.
Endi Vir se, nakon uspeha koji je postigao svojim prvim romanom „Marsovac“, u potpunosti posvetio pisanju, i to prevashodno sci-fi romana. Tako, roman „Artemida“ napisan je i objavljen 2017. godine, a nakon priče o Marku Vatniju i njegovim avanturama sa krompirom na Marsu, te je sasvim očekivano da se i u njemu radnja odvija u svemiru, s tim što je ovoga puta destinacija Mesec.
U ovom romanu nema one napetosti niti borbe za dah kao u „Marsovcu“, imajući u vidu da je u „Artemidi“ Endi Vir od Meseca napravio jedno turističko odredište na koje se vrlo lako može doći sa Zemlje. Štaviše, Artemiđani skoro da žive od turizma, i jedva čekaju da im se neko pridruži. Sa Zemljanima na krajnje jednostavan način održavaju komunikaciju, maltene nalik današnjim aplikacijama za dopisivanje.
Na Artemidi postoji posebna valuta koja se zove mapag, svaki stanovnik uvek sa sobom nosi zgodan uređaj pod nazivom zvrčak, najdostupnija hrana Artemiđanima je bljuza – mešavina algi sa različitim dodacima i ukusima (napredak u odnosu na krompir, moram priznati) i život se odvija najnormalnije (dobro, uz poštovanje određenih mera). Artemida je mesto na kom još uvek nema zakona i uređenog pravosudnog sistema (godina je otprilike 2080.) i gde je najstroža kazna za prestupnike – deportacija na Zemlju (uz obavezno navikavanje na novu gravitaciju).
Glavna junakinja ovog romana je Džasmin Bašara, prestupnik, krijumčar i kriminalac. Tu nema ničeg čudnog, imajući u vidu da je, kako na samim koricama knjige i piše - „svakom gradu potrebno podzemlje“. Ova izuzetno snalažljiva i pametna devojka, kojoj je Endi Vir dao sličan humor onom koji je tipičan za Marka Vatnija (Mark je duhovitiji, priznajem), Artemiđanima dostavlja pošiljke sa Zemlje, a nekad se u tim paketima pronađu i zabranjena zadovoljstva, poput cigareta.
Sve bi to bilo u redu, da se u jednom trenutku u čitavu priču ne umešaju korupcija, borba za prevlast i težnja ka uništavanju svakog vida konkurencije, s tim što ovog puta destinacija nije planeta Zemlja kako smo navikli, već naravno površina Meseca.
Na početku teksta sam napisala da u većini slučajeva pojma nemam šta sam pročitala kad su romani Endija Vira u pitanju, a ova moja (ne baš sasvim) laskava konstatacija odnosi se na činjenicu da ovaj pisac, kao vrstan poznavalac svemira, orbita i generalno funkcija planetarnog sistema i galaksija u svoja dela mahom unosi pojmove i termine iz domena atrofizike i ostalih nauka koje su često čitaocima nerazumljivi, ali o kojima lično obožavam da čitam. U „Artemidi“ doduše ima mnogo manje nauke, a više zabave, što je i donekle logično jer ovde imamo izgrađen grad na Mesecu gde ljudi već uveliko žive, dok u „Marsovcu“, Mark Vatni, kao jedino živo biće na Marsu kreće od nule da bi uspeo u svojoj borbi da preživi.
Sve u svemu, potrudiću se da budem nakratko objektivna kad je u pitanju „Artemida“. Priznajem da je radnja romana pomalo mlaka u odnosu na „Marsovca“ i da mi je Mark Vatni sa krompir avanturama više prirastao srcu u odnosu na Džasmin Bašaru i njen „sitan“ kriminal. U svakom slučaju, ovo je bilo jedno zabavno čitanje, te smatram da priča o gradiću na Mesecu koji nosi naziv po jednoj od najpoznatijoj boginja iz grčke mitologije, boginji divljine – Artemidi, zaslužuje da bude pročitana, i to ne samo od strane ljubitelja naučnofantastičnih romana, već i od ljubitelja ostalih književnih kategorija, a iz razloga što Endi Vir svojim romanima definitivno prevazilazi okvire samo jednog žanra. To je dokazao i u ovoj knjizi.
