U stanju smo da potrošimo desetine evra kada odemo u inostranstvo na “Starbaks” kafe, rado ćemo potrošiti po 1000 dinara na “Mekdonalds” hamburger. Umiremo što kod nas postoji “Dunkin’ Donuts” pa svake godine osmislimo po jednu franšizu koja bi istoj parirala. Sve što je iole popularno u Americi, posmatramo kao vrh trendova i mode. Postoji mogućnost da preterujemo, ali moramo priznati da zaista ima nečeg u onome što amerikanci plasiraju, ili je jednostavno sve u načinu na koji ga plasiraju. Ipak, sve ovo nabrojano nije to što je prava amerikana, jer mi zaista niti pratimo niti smo upoznati sa pravom američkom kulturom koja je proistekla iz Teksasa, Misisipija ili Ohaja. Amerikana možda nije termin sa kojim ste se često susretali - on opisuje sve američke artefakte iz američke prošlosti, ali i sadašnjosti. Sve što je karakteristično za Ameriku, i sve što će nas naterati da kažemo jao ovo je baš američko pripada amerikani. Lana Del Rej je, recimo, amerikana. Kantri muzika i Doli Parton je amerikana. Kenedijevi su amerikana. Divlji zapad je amerikana. Amerikana je ranč, crveni traktor. Amerikana je takođe onaj tailor trash čovek koji izlazi iz svoje prikolice sa čačkalicom među zubima dok mu je u jednoj ruci hladno pivo. Dakle, amerikana može imati i svoje lepe i svoje ružne strane, ali svakako jeste sve što je američko. Roman koji važi za jedan od boljih romana prošlog veka, i ujedno biser amerikane, jeste “Na putu” Džeka Keruaka, za koji ste možda čuli, i koji je svojevrsni izraz bit generacije. Ali šta je sad to bit generacia, i na koji način je ovaj roman poseban?
Bit generacija, takođe poznat i kao bit pokret, je američki socijalni i književni krug koji je nastao u toku ’50-ih godina prošlog veka u umetničkim krugovima San Franciska i Njujorka. Glavni elementi ovog pokreta bili su odbijanje standardnih narativnih tehnika, želja za slobodom i podvizi koji bi rezultirali tom slobodom koju su toliko želeli. Osim ovoga, elementi su bili i istraživanje religija po Americi kao i odbijanje materijalnog - fokus je bio na onom duhovnom i ono što je njima prijalo. Najprominentniji umetnici koji su stvarali za vreme ove generacije bili su Alen Ginsberg, Džek Keruak i Bilijan Barouz, ali i nekolicina drugih, i svi oni su deo romana “Na putu”.
Roman “Na putu” je napisan 1957. godine, i predstavlja jedan od poznatijih klef romana (roman a la clef). To znači da su svi likovi iz romana zapravo bazirani na istinitim likovima koji su nekada postojali, kao i to da se svaka epizoda u ovom romanu zaista desila. Razlika između memoara i klef romana jeste ta što su ovi romani ipak malo fiktivniji - naime pisci koriste istinite ljude i događaje koji su se zaista desili ali ih prepričava na fiktivan način. Ono što je Keruak uradio je da je uzeo epizode iz sopstvenog ćivota, promenio imena i samim tim stvorio jedan roman koji je definisao jednu generaciju. Glavni junaci ovog romana su narator, Sal, i Din. Njihovo druženje jeste glavna tema romana “Na putu”. Ovaj roman se sastoji od 5 delova, i svaki od njih govori o drugačijem putovanju dvoje glavnih likova kroz Ameriku, od 1947. do 1950. godine. Roman prati njihove putešestvije protkane kojekakvim epizodama i dešavanjima, ali romanu fali zaplet kao takav - on je prvenstveno popularan i poseban zbog atmosfere koju budi i donosi. Čitajući ovaj roman, nemoguće je da se ne preselimo bar na kratko u ruralne delove Amerike. Nemoguće je čitati ovaj roman bez želje da čujemo malo džeza ili kantri muzike, a sama činjenica što nas tera da sami stvorimo svoju plejlistu za čitanje dovoljno govori o kvalitetu ovog romana.
Narativna tehnika Džeka Keruaka je vrlo laka za čitanje. Ovaj roman je zapravo putopis pomešan sa biografijom, i na momente može biti malo teže ispratiti šta se dešava. Većina likova ima iste osobine, tako da je potrebno nekoliko stranice kako bi se bolje upoznali sanjima i naučili da ih prepoznajemo. Sal je na primer sam Džek Keruak, i ovo nije tajna. Stari Bik Li je zapravo Bilijam Barouz, američki pisac i vizuelni umetnik koji je bio jedan od najboljih prijatelja Džeka Keruaka. Tu je i Din Morijarti, lik baziran na Nilu Kesidiju, najboljem Džekovom prijatelju sa kim je obišao poveći deo Amerike. Alen Ginsberg, ime koje ste možda čuli ranije, je jedan od najpoznatijih američkih pesnika prošlog vega, i on je ovekovečen u liku Karla Marksa. Svaka osoba u ovom romanu je zapravo živela i postojala pod nekim drugim imenom, i to je ono što je zaista fascinanto, posebno ako ove informacije znate u toku čitanja romana.
Međutim, postoji jedan lik koji je možda bitniji od Sala i Dina, a to je Amerika. Amerika je prisutna kroz detalje, kao što su Kadilak iz 1947. godine, Ford iz 1937., američki dizajneri, upotreba kanabisa, opisi Denvera i Teksasa. Amerikancima je ovaj roman kulturološko nasleđe, ali nama iz Srbije on može da služi kao uživanje i upoznavanje sa jednom drugom kulturom.
“Na putu” je roman u kom će uživati strasni amerikanoljupci, ali i oni koji bi voleli da osete ovu atmosferu bar na kratko. Na momente može biti monoton, ali ako vas ova tematika zaista zanima, bićete oduševljeni. Ovo nije roman koji opisuje samo jedan kontinent i samo jednu državu, vež i jedan način života generacija koja je daleko od nas.
Autor teksta: Marko Kovačević (@Bukmarkic)