Intervju: Aleksandra Bogdanović - Knjiga za sve

Plemenitost, nesebičnost, dobrota samo su samo neke od osobina koje opisuju moju današnju sagovornicu. Aleksandra Bogdanović, na mrežama poznata pod imenom Biblotekarka, je poželela da knjige budu dostupne svima koje ih vole. Zato se udružila sa dobrim ljudima u misiji da štivo za čitanje pronađe put do svakog mesta kom fali malo duše. Danas će nam ispričati svoju priču i nadam se da će vas motivisati da i sami uradite neko dobro delo u predstojećim prazničnim danima, a možda poželite baš nju da kontaktirate i donirate knjige za neku od narednih akcija.

Aleksandra, kada si počela da neguješ ljubav prema čitanju?

Mama voli da čita, tata je lepo pisao i recitovao, baka divno pripovedala i od malih nogu me uspavljivala pričama o carskoj Rusiji. Čim sam naučila sva slova moj šunjalački pohod na biblioteku je krenuo. Prvo slikovnice pa hop na enciklopedije. Od tada do danas, nema trenutka da mi knjiga nije u mislima, rukama, torbi…

Šta te je inspirisalo da započneš divnu humanitarnu akciju “Knjiga za sve” koja traje već nekoliko godina? Ja sam u potpunosti upoznata sa tvojom divnom idejom i  volela da našim čitaocima objasniš kako funkcioniše i na kojim temeljima je zasnovana.

Kako kaže sam naziv akcije, želim da knjiga bude dostupna svima i svuda. Bilo da živite na selu, u gradu, da ste na odmoru, u bolnici, u kafiću… Naučno je dokazano da čitanje pomaže prilikom prevazilaženja mnogih životnih poteškoća. Kod dece ono gradi dobre osnove i pomaže razvoju i bogaćenju vokabulara. Bez valjane komunikacije nema opstanka u bilo kojoj zajednici i ne samo to. Kroz ovu akciju svi učimo da knjigu nije dobro samo staviti na policu kao ukras već da nju treba da pročita što više ljudi. Zato delimo, poklanjamo i osećamo se lepo zbog toga. Kada vam je temelj ovakav, lako ideje naviru. Iz dobra one cvetaju i lako se prihvataju. Ipak, bez podrške kvalitetnih ljudi, koji vam pokažu put, ne bi ni bilo ove životne misije. Zato uvek pominjem moje zlatne kontakte Minu Milenković i Eli Gilić. Prva donacija je urađena na njihovu inicijativu, što je bilo dovoljno da ova pčela radilica razmaše krilima. Počeli smo od porodilišta, a onda su se redom skupljale knjige za seoske vrtiće, škole, savetovališta za buduće roditelje, udruženja penzionera, manastire, ugostiteljske objekte u manjim mestima, biblioteke otvorenog tipa. Prikupljanje knjiga ide preko mog bloga Bibliotekarka (fb i instagram), a donatori su pojedinci, knjižare, izdavači, različite institucije.

Kako su ljudi i deca u školama, vrtićima, bolnicama, domovima za stare i ustanovama za koje si sakupljala knjige reagovali kada bi te ugledali sa gomilom kutija u kojima su nove avanture u koje će se upustiti kroz čitanje?

Najčešće nisam u prilici da se direktno sretnem sa krajnjim korisnicima knjiga, ali fotografije koje dobijam me razneže. Ipak, nekoliko puta sam lično odnela donaciju i moram vam reći da su te reakcije najvažnija potvrda da radimo dobru stvar. Od najmlađih, u vrtićima, do starijih ljudi, umeju da prepoznaju emociju i koliko je vama, na prvom mestu, važno što darujete, ali i što to radite sa razlogom. Neretko im ispričam kako se neko odrekao knjiga da bi one došle do njih i kako im sa tim knjigama šalju ljubav i pozdrave. Ova priča uvek izazove stidljivi osmeh i dopre baš tamo gde treba.

U Srbiji ima toliko mesta koja bi cenila donaciju ovakve vrste tako da pretpostavljam da je teško vršiti selekciju po principu kome je preče. Kojim metodama određuješ gde će sledeći paketi knjiga ići?

Moj glavni selektor je intuicija. Kad god sam je poslušala nisam pogrešila. Postojalo je nekoliko škola kojima nisam donirala knjige jer nisam bila sigurna da će knjige završiti baš gde treba. Važno mi je da bar malo upoznam svoj kontakt, učitelja, profesora ili vaspitača kako bih donela odluku. Bitno je da krajnjim korisnicima ima ko da prenese ljubav prema knjigama i čitanju. Zahvaljujući tome danas postoji čitava mreža ambasadora ove akcije, koji su moji dragi prijatelji.

Verujem da je sam proces sakupljanja, popisivanja i pakovanja zamoran i da oduzima dosta vremena, ali da je želja da nekoga usrećiš dovoljna motivacija. Koliko je zapravo težak logistički deo ove priče?

Bude zaista teško fizički i psihički. Mozak radi 300 na sat, a ruke nekad uopšte ne slušaju. Ipak, gura me snažna volja i ogromna ljubav. Cilj mi je da svaku knjigu udomim gde treba i da svako dobije svoju priliku da postane knjigoljubac. Sva sreća pa sam kapetan ovog broda, pa ne silazim dok ne uplovimo u luku bezbedno i uz fanfare. Za prevoz knjiga se snalazim, pošto vozač nisam.

Da li nam možeš ispričati neku anegdotu, neki zanimljiv događaj koji si doživela dok si obilazila silna naselja, sela, varošice i gradove po Srbiji raznoseći donacije?

Spada li u anegdotu to što smo mama i ja do vojvođanskog sela Jazak, dokotrljale donaciju u kolicima za pijacu? Bile su to slikovnice i druge edukativne knjižice za tamošnji vrtić, a deca su sa veseljem sama izvadila knjige i rasporedila ih gde treba.

Koju knjigu bi nam preporučila za ušuškavanja ove zime?

Za ušuškavanje u emociju vam je definitivno potreban jedan Uve i jedna Duda Alapača - moji favoriti sa Bookmate platforme.

Životno, emotivno, duhovito i iskreno — do kraja! Kolumna Duda Alapača, koju Daniela Bakić već duže od deset godina piše za magazin Lepota i zdravlje, jedna je od najčitanijih i najomiljenijih rubrika u čitavom regionu.

Čitajte

“Niko nikada nije osiromašio dajući drugima.”- Ana Frank

• knjiga