Zašto je Agata Kristi mrzela Herkula Poaroa?

Čini se da je Herkul Poaro najomiljeniji detektiv iz sveta književnosti. A konkurencija na tom polju je jaka. Nero Fulf, gospođica Marpl, Filip Marlou, Žil Megre… Poaro je danas popularniji i od Šerloka Holmsa po čijem je uzoru i nastao. “Stvarala sam u tradiciji Konana Dojla – ekscentrični detektiv, komični pomoćnik, inspektor Skotland Jarda po uzoru na Lestrada – inspektor Džap“, napisala je Agata Kristi u svojoj autobiografiji. I dok model po kome je nastao svoje slučajeve rešava sa lupom u ruci tražeći fizičke dokaze, Poaro kao najjače oružje koristi male sive ćelije i fokusira se na psihologiju samih osumnjičenih. Zbog načina istrage čini se da je Holmsa u doba modernih tehnologija pregazilo vreme, dok je Poaroov metod i dalje je veoma aktuelan. Toliko da čak ni naš savremenik Hari Hule kojeg je stvorio Ju Nesbe ne može da ga nadmaši u popularnosti.

Jedan od dokaza njegove i dalje velike i aktuelne popularnosti jeste najnovija filmska adaptacija romana „Smrt na Nilu“ u kojoj malog Belgijanca glumi kršni Kenet Brana. Čak ga je i britanski glumac Hju Lori parodirao u filmu „Spice World“.

Prvi put se pojavio u prvom romanu Agate Kristi „Tajanstveni događaj u Stajlsu“. Isprva nije planirala da bude junak više romana, te ga je zamislila kao starca. Nije ni sanjala da će taj „starac“ iz 1920. godine kada je roman objavljen „preživeti“ sve do 1975. kada je „preminuo“ u romanu „Zavesa: Poaroov poslednji slučaj“. Inicijalna ideja je bila da u narednim romanima glavni junaci budu drugi ljudi. Naučnici, čak i talentovani učenici.

„Nikada joj nije manjkalo ideja za knjige“, rekao je u jednom intervjuu njen unuk Metju Pričard. „Ali kako su neke ideje bile neprilične za Poaroa, ona je želela da ih napiše sa novim junacima. Međutim, njeni agenti i izdavači, koje je zanimao profit, bili su zainteresovani za Poaroa. On je bio njen najpopularniji lik. Rezultat svega je da je nastavila da štancuje priče sa njim.“

Ono što je posebno zanimljivo je da, za razliku od svoje publike, Agata Kristi nije volela malog detektiva velikih brkova. Iako je Herkul Poaro njena najpoznatija književna kreacija koja je odmah po pojavljivanju stekla velike simpatije među publikom Agata Kristi se pokajala što ga je izmislila. Smatrala je da je sve vezano za njega pogrešno i da ništa ne valja.

Međutim, nije želela da ga „ubije“ odmah. U duhu svojih romana prvo ga je načinila nemogućom osobom. I tek kada je od malog detektiva stvorila „teatralnog, napornog, egocentričnog malog kretena“ bilo je vreme za „ubistvo“. Priču u kojoj Poaro umire napisala je 1945. godine. Shvativši koliko joj novca donosi mali detektiv rukopis je stavila u sef. Mrzela je Poaroa, ali ni ona, poput svoji agenata i izdavača, nije bila gadljiva na novac koji joj je on donosio. Zato je nastavila da piše priče u kojima je glavni junak lik koga prezire. Roman u kome Herkul Poaro umire objavljen je tek kada je Agata Kristi i sama bila na samrtnoj postelji.

Herkul Poaro je glavni junak trideset i tri romana, pedeset i devet kratkih priča i jedne drame koju je napisala Agata Kristi. Nakon smrti Agate Kristi o njegovim avanturama piše Sofi Hana koja je do sada objavila četiri romana za Poaroom kao glavnim junakom.

Prema „Ginisovoj knjizi rekorda“ Agata Kristi je autor sa najviše prodatih knjiga, dok je njen roman „Ubistvo Rodžera Akrojda“ (u kome glavnu ulogu ima Herkul Poaro) proglašen za najbolji krimi-roman svih vremena, čime je i Agata Kristi dobila titulu najboljeg pisca detektivskih priča.

Najobjavljivanija je autorka svih vremena. Jedino „Biblija“ i Šekspirova dela premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika.

Agata Kristi veliku zahvalnost za ovakav uspeh duguje i „malom kretenu“ Herkulu Poarou.

Priča koja nastane kada se Nesbe poigrava književnim žanrovima i konvencijama kojima poklonici kriminalističkog romana ne mogu da odole.

Čitajte

• knjiga